Ангел Добрев једно је од познатих имена домаће народне музике. Љубав према музици, професија, читав његов живот везан је за један инструмент – ћемане. Стваралаштво Добрева обухвата компоновање, инструментална извођења, обраду песама и оркестарских дела, педагошки рад и израду ћеманета. Још у детињству, у родном старопланинском селу Јамна, Ангел Добрев је био не само заплењен звуком ћеманета, него се код њега појавила жеља да научи како да овај инструмент израђује. Његов деда је умео да гради ћеманета, па је касније Ангел Добрев посветио свом деди композицију „Ћемане мог деде “.
„Ћемане мог деде “
Од 1982. г. Ангел Добрев је солиста Оркестра народне музике БНР, где свира и данас. За тај састав снимио је више од 400 мелодија. Основао је и учествује у групама у којима на нестандардан начин комбинује ћемане са флаутом, мандолином, контрабасом и вокалом у трагању за новим звучањем инструмената. Његови експерименти композитора међутим нису ни на који начин умањили његову оданост традиционалном музичком наслеђу. Поред тога Ангел Добрев обучава подмладак у Палати деце у Софији као и студенте на Софијском универзитету „Св. Кл. Охридски". Аутор је уџбеника „Да свирамо на ћеманету“ (1 и 2 део, преведени на енглески), „Хрестоматија за изучавање ћеманета“.
Поводом свог 60. рођендана Ангел Добрев говори о естетском доживљају свирања на ћеманету и евоцира успомену из детињства која је предодредила судбински сусрет са овим инструментом:
„Смем тврдити да судбина зна свој пут. Прве кораке у музици сам начинио у читалишту у граду Етрополеу под руководством свог првог учитеља Васила Спиридонова, затим сам наставио образовање у Националној школи фолклорних уметности у Котелу, потом на Академији музичких и плесних уметности у Пловдиву. Када сам постао члан оркестра народне музике БНР, у њему је свирао прослављени ћеманџија Атанас Влчев. Он је настојао да унапреди статус ћеманета и да га приближи ономе виолине. За себе могу рећи да покушавам да се држим традиције и старинског начина извлачења звука из инструмента како бих тиме очувао оно непролазно у народној музици и пренео га на следеће генерације. Ћемане уме да свакога развесели, разигра, расплаче. Дубоко урања у људску душу, његове мелодије причају приче на начин на који то други инструмент не може. 1969 г. отац ми је купио ћемане, када сам се вратио из школе покушао сам да извучем звук, али од тога ништа није било. Испоставило се да гудало није био премазано колофонијумом – било је то моје прво разочарење. Тако је све почело … Ћемане је део самосвојности бугарског духа. Странци га прихватају као неку егзотику. Мислим да се и данас нашим младима свиђа бугарски фолклор. На нама, њиховим учитељима је да нађемо исправни пут према срцима подмлатка, да им откријемо сву лепоту бугарске народне музике.“
Превод: Ана Андрејева
Село Бојница у близини Видина припрема се за традиционални бал народне ношње, који организују чланови културно-уметничког друштва „Нада – 1903“. Манифестација ће се одржати у четвртак, 11. јануара, са почетком у 18 часова у сали културног дома, а улаз..
Први јануар је дан препун радости, наде и очекивања – тренутак када се свака породица нада благородној години која ће сваком њеном члану донети здравље, срећу и остварење снова. У бугарској традицији овај дан је познат као Сурва, али и као Васиљевдан,..
Уочи дочека Нове године, у бугараском помашком селу Рибново, у југозападној Бугарској, одржава се избор за најлепшу невесту „гелину“ у последње четири године. Тако се у овом крају називају невесте које су посебно украшене и „осликане“ за своје..
Претежно облачно
Променљиво облачно