Када су почетком августа премијери Бугарске и Македоније Бојко Борисов и Зоран Заев потписали Уговор о пријатељству, добросуседству и сарадњи између две земље, неки посматрачи су у својим излагањима рекли да остаје само да тај Уговор буде и испуњен. Јучерашња заједничка седница две владе у Струмици је показала да су сумње неких посматрача биле неосноване. Потписано је девет нових међувладиних споразума, а Уговор о добросуседству још није ратификован – предстоји да се то деси крајем године. Развој билатералних односа сведочи о непоколебивој одлучности да они буду у целини нормализовани и то без одлагања. Сфере у којима ће се то најпре десити су већ одређене, а то су: инфраструктурни пројекти, енергетика, инвестиције, туризам, заједничко реаговање у случају несрећа.
Месец дана пре почетка бугарског председавања Саветом ЕУ, у децембру, македонски стручњаци ће посетити Бугарску да би се упознали са њеним искуством у апсорбовању европског новца.
Изгледа да је добар развој политичких односа имао свој утицај и на везе између православних цркава две земље. Премијер Бојко Борисов је у Струмици рекао да иако се политичари не мешају у црквена посла, они би били истински срећни ако две цркве раде заједно за добробит два народа. У исто време у Софији су председник Бугарске Румен Радев и патријарх Неофит су констатовали да су држава и православна црква у Бугарској јединствене у жељи за развојем односа с Македонијом. Патријарх је уверио да ће Свети синод тражити путеве за повољан развој предлога Македонске православне цркве да буде успостављено еухаристичко јединство „са обновљеном Охридском Архиепископијом у лику Македонске православне цркве". Ово питање ће Свети синод у Софији размотрити вероватно већ идућег понедељка. Какав ће бити његов став, сада је тешко рећи, јер је са историјске и канонске тачке гледишта питање спорно и веома деликатно, а једностране чак и билатералне одлуке су немогуће, али ова спремност да се изађе у сусрет предлогу македонске цркве у најмању руку говори о добронамерности.
Повољан развој бугарско-македонских односа, који су доскора били проблематични, стиже уочи бугарског председавања Савета ЕУ и поклапа се са новом фазом дијалога о решавању спора око имена Македоније. У том смислу овај развој има не само билатерални значај него и ефекат на европску и евроатлантску перспективу Македоније и земаља Западног Балкана.
Превод: Албена ЏермановаПрву седницу 51. сазива Народног собрања отворио је најстарији посланик у њему – Силви Кирилов из партије „Постоји такав народ“ . „У бугарском друштву наметнуте су многе линије поделе. То је проблем за друштво који треба да реши управо Народно..
Атина упозорила Раму: Поштовање права грчке мањине услов за приступање Албаније ЕУ Грчка је упозорила албанског премијера Едија Раму да ће поштовање права грчке мањине у Албанији остати изричит услов за приступање Тиране Европској унији...
Након што је по седми пут у последње три године Бугарска изабрала своје народне посланике, резултати гласања су расветлили неке закулисне игре. Једна, наизглед, ситница приликом пребројавања гласова за партију „Величина“ (“Величие“), којој је за..
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва..