Деца су најнестрпљивија да осете магију Христовог Рођења. У свакој бугарској школи се израђује Божићни украс, уче се песме, објашњава се симболика бугарских обичаја везаних за Бадње вече и Божић. Ни бугарске недељне школе у иностранству чији је главни циљ да запале пламичак родољубља у срцима деце наших сународника раштрканих по свету не чине изузетак. Божићне прославе које организују школе претварају се у прави празник за припаднике бугарске заједнице у иностранству. Ово је један од начина да наши сународници одржавају и оснажују везу са матицом, па макар били хиљаде километара удаљени од ње, а деца да се упознају с обичајима како би се они сачували. „Деца су јако узбуђена због надолазећег Божића,“ рекла је за Радио Бугарску Љубов Илијева, директор Бугарске недељне школе „Васил Левски“ у шпанском граду Аликантеу. И без обзира на то што се неки од ученика школе враћају у Бугарску како би са родбином прославили Божић, они који остају сваке године приређују велику прославу која се разликује од године до године. Ове године смо одлучили да посебан акценат ставимо на Бадње вече, каже гђа Илијева и додаје:

Деца ће бити одевена у ношње. Припремила су реконструкцију обичаја везаних за Бадње вече који су се изводили у некадашњој бугарској породици – са бадњаком који је најстарији мушкарац у породици доносио из шуме. Веома је тешко јер су ова деца одвојена од домовине, тако да је потребно много времена како бисмо им све објаснили – зашто се носи ношња, зашто су се људи некад тако облачили… Трудимо се да корени бугарске традиције и обичаја остану у њима као нешто бајковито, магично јер ће их заправо они држати на окупу, враћати у Бугарску. Представићемо све обичаје и обреде које једна традиционална бугарска породица изводи током припреме за празник. Биће и коледара, сами ћемо припремити колачиће, сурвачке (прим. прев. лепо украшене дренове гранчице које се користе за обичај сурвакање). У градовима Торевијехи и Елчеу ће бугарска деца нижих разреда представити бајку „Деда вади репу.“ У Елчеу и Торевијехи ће се празник одржати 17. децембра, док ће у Аликантеу бити 23. децембра.

Бугарска деца у Аликантеу су организовано почела учити матерњи језик током школске 2009/10. Касније, 2012. године, њихова школа је званично уписана на листу Министарства образовања као недељна школа и отада министарство финансира њену делатност – набавку уџбеника, свески и школског прибора. 70 деце посећује суботње активности у бугарској школи. Они уче бугарски језик и књижевност, историју и географију Бугарске у складу са наставним програмима предвиђеним за наше школе у иностранству. Могу рећи да је екипа веома добра и то је оно што привлачи и задржава децу у нашој школи – ово је прва школа у Аликантеу и у пречнику од 70 км, каже Љубов Илијева.

Не могу вам рећи колико Бугара живи овде, али се бугарски језик чује релативно често у граду. Како би школа опстала, основали смо Савез „Прогрес.“ Овде су људи веома активни и добровољно учествују у решавању текућих проблема како би се настава одвијала нормално. Бугарска заједница у Аликантеу бројчано није велика, каже Љубов Илијева. Сви Бугари знају где је наша школа и увек дођу на Божићну прославу, као и на друге прославе – 3. март (Национални празник Бугарске) и 24. мај (Дан словенске писмености и бугарске просвете и културе). Ово су најзначајнији празници за Бугаре у иностранству.

На предстојећу Божићну прославу ће доћи и гости из Бугарске:

Долазе и баке које су у гостима код унука, родбине… Ево, рецимо, недавно је овде била једна учитељица историје коју смо позвали за Дан народних будитеља (1. новембар). Она нам је рекла да је веома срећна и да такву прославу није ни у Бугарској видела. Како то радите?, питала нас је. На што сам ја одговорила да је ово, у ствари, наш делић домовине. Ово је наш делић Бугарске и сви улажемо велике напоре како бисмо очували наше традиције и обичаје, да се памти, да се зна, да се предаје с колена на колено. И деца су реаговала: „Па онда смо и ми будитељи, је л' да?“ Мислим да је то веома важно, они постају носиоци бугарске традиције а убеђени су да ће једног дана све то пренети својој деци, унуцима. Дај, Боже!