Бугарске традиције су неминовно везане и за бугарску народну песму. А када је реч о бугарском фолклору не можемо а да не поменемо децу. Данас вас састајемо са 12–годишњом Стојанком Ненковом из Крџалија чија се песма често чује на таласима најмање регионалне радио-станице БНР – Радио Крџалија. Стојанка је била члан фолклорне групе која је учествовала у програму поводом њеног отварања 9. маја 2016. године, а затим је била гост у емисији Радио Бугарске коју је Радио Крџали емитовао поводом празника града – 21. октобра.
Стојанка нас је освојила својом ношњом из родопског краја оивиченом традиционалним бугарским везом. Замолили смо је да се сама представи:
Похађам школу „Васил Левски“ у граду Крџалију. Певам у читалишту „Родопски фар 1938“. Моја професорка фолклора Гинка Матева је почела да ради са мном када сам била у трећем разреду.“
Стојанка нам је рекла да када у њеној породици славе неки празник њени родитељи воле да је слушају како пева, храбре је и поносе се њоме. Али најватренији њени поштоваоци су бака и деда који живе далеко – у Великом Трнову и који страшно воле да је слушају како пева на радију и телевизији. Осим што пева народне песме Стојанка воли народне игре. Донедавно је играла кола у фолклорној групи читалишта. Учествовала је и на Националном фолклорном такмичењу Орфејев изворчић.
Госпођа Матева ме учи како да певам, она бира песме према мом гласу. Допада ми се и савремена музика, али ипак моје срце припада фолклору.
На питање да ли у школи на часовима музике треба посвећивати више пажње бугарском фолклору Стојанка је одговорила са „да“ и додала:
То су песме наше домовине – морамо их учити, морамо их знати. Моји школски другови су поносни на мене. Драго им је кад ме чују. Већина њих такође пева бугарске народне песме и учествује у фолклорним саставима.
Стојанки смо пожелели да једног дана својим извођењима освоји и светске сцене након чега смо микрофон препустили њеној професорки фолклора Гинки Матевој:
Ја сам уједно професор музике у једној школи у Крџалију. Заиста су потребни учитељи који би промовисали бугарски фолклор јер он није добро познат деци, она не знају пуно ни о фолклорним подручјима. Али моји ђаци знају колико фолклорних подручја има у Бугарској, који су познатији народни инструменти и шта је специфично за ритам у сваком од тих подручја. То је оно најмање што се мора знати.
Иако је рођена у источном делу планине Родопи, 12-годишња Стојанка не изводи песме из родопског краја. Према њеној професорки, за њен глас су песме са других фолклорних подручја.
Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..
Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..