У Бугарској, земљи чије становништво броји 7,2 милиона, регистровано је укупно 3,6 милиона друмских моторних возила, што је једно возило на два становника, укључујући децу и старе особе. Од њих аутомобили чине 2,7 милиона. Само у прошлој години продато је преко 300.000 превозних средстава. Таквим бројкама се не могу похвалити много развијеније и са бројнијем становништвом земље у Европи. Све то, с економске тачке гледишта, звучи одлично, али ствари нису тако ружичасте када је реч о екологији.

У принципу, свугде у белом свету су већ предузете мере за ограничавање употребе дизелаша и бензинаца на рачун хибридних и електричних аутомобила. Овај тренд још увек није захватио Бугарску. Од укупно 2,7 милиона регистрованих аутомобила, број електромобила износи нешто изнад 300, показали су званични подаци. Регистровано је и око 3.000 хибрида са електричним и бензинским моторима, као и око 100 возила са дизел електро агрегатима. Ово је занемариво мали број, готово 0%. С друге стране, однос продаје нових у поређењу са половним аутомобилима је један према десет, а просечна старост возног парка прелази 18 година – показатељи без аналога међу осталим земљама чланицама Европске уније. Од укупно 300.000 регистрованих моторних возила у 2017. години нови чине тек 43.000, аута старости до 5 година – 13.000, док је број старијих аутомобила, комбија и камиона око 230.000. Аутомобили с бензинским мотором су и даље омиљени Бугарима – укупно 1,6 милиона. Од њих скоро 15.000 опремљено је метанским уређајем, а 170.000 – гас уређајима. Али није искључено да је последња бројка знатно већа јер нису сви власници приликом регистрације навели другу врсту горива. Број дизелаша износи 1,5 милиона. Извесну наду да ће се број старих аутомобила на путевима Бугарске смањити дају подаци да је прошле године забележен раст продаје нових аутомобила од 23%. Али све се на крају крајева своди на куповну моћ грађана, што објашњава зашто су код куповине аутомобила превагу над аргументима еколога имали економски разлози. Стара возила која за погон користе дизел гориво или бензин загађују атмосферу финим честицама и азот-диоксидом. Другачије речено, дизелаши и бензинци су непријатељи природе и наносе јој непоправљиве штете. И то је у великој мери истина, нико то не оспорава. Проблем је у томе што је број Бугара који себи могу приуштити куповину новог аутомобила, чија цена често премаши 15.000 евра, с обзиром на то да је просечна месечна зарада код нас око 500 евра, веома скроман. Још мањи је број оних који могу да купе хибридне или електричне аутомобиле. Штавише, Бугарска је што се саобраћаја тиче тренутно у етапи развоја европских индустријских држава из друге половине минулог века када су се масовно градили ауто-путеви. Бугарска улаже напоре у том правцу, тако да ово није тренутак да гради станице за електрично напајање еколошких аутомобила, нити да издваја подстицајна средства за власнике еколошких аутомобила. Али су бугарске власти ипак учиниле нешто за подстицање куповине и употребе еколошких возила – власницима таквих аутомобила се не наплаћује паркинг. Док је изградња станица за напајање електричних аутомобила препуштена бензинским пумпама које су на многим местима већ поставиле потребну опрему.