9. јануара – два дана пре званичног отварања бугарског председавања Саветом ЕУ, заседање Консултативног савета за националну безбедност при председнику Бугарске, које је трајало 4 сата, је показало да су, чини се, бугарски политичари заборавили на велике несугласице по питању безбедности и одбране које су између њих до јуче постојале. Када је средином децембра најавио да ће сазвати заседање Консултативног савета ради разматрања ове теме, председник земље Румен Радев је истакао да што се тиче сектора безбедности и одбране, постоји „дефицит стратешког размишљања“, а одлуке се доносе хаотично и "на парче". Међутим, из изјаве председника након јучерашњег заседања се види да су чланови Консултативног савета дошли до заједничке одлуке да Бугарска представи јасне предлоге који би гарантовали задржавање динамике у процесу остварења циљева Глобалне стратегије ЕУ у сфери безбедности и одбране, ојачали сарадњу између земаља чланица у тој сфери и помогли целовитој интеграцији њихових оружаних снага, одбрамбене индустрије и науке у одговарајуће пројекте.
Након више месеци отворене конфронтације између председника државе и владе по питању модернизације оружаних снага, сада шеф бугарске државе поздравља владу за недавно донети Национални план повећања расхода за одбрану на 2% БДП до 2024. године, оцењујући то као темељ изградње националних одбрамбених способности. Према председнику посланичке групе владајуће партије ГЕРБ Цветану Цветанову, на заседању Савета је постигнут потпун политички консензус о приоритетима у сфери одбране. Сагласна са тезом да Бугарска треба да буде активан учесник у европским политикама безбедности и одбране, лидер Бугарске социјалистичке партије Корнелија Нинова је, међутим, упозорила да национална економија и индустрија нису спремне да се активно укључе у заједничку политику одбране Европе и у том погледу влада фатално касни.
Бивши министар одбране и признати стручњак у области војних питања Велизар Шаламанов је похвалио последње одлуке Консултативног савета за националну безбедност али је упозорио да како не би све остало само добра намера, добре идеје треба да буду претворене у актуелне планове да би се после дошло и до Националног програма за који ће бити обезбеђени ресурси. У изјави БНР Шаламанов је скептично изјавио да са тренутно издвојеним новцем за одбрану амбициозни циљеви на међународном плану не могу бити реализовани.
Званично је заседање Консултативног савета за националну безбедност сазвано ради разматрања заједничке спољне и одбрамбене политике ЕУ и улоге Бугарске у њој за време њеног ротационог председавања Саветом ЕУ. Председник Радев је, међутим, истакао да је важан акценат у раду консултативног тела било и "забрињавајућа акумулација тешких кривичних дела". Сам министар унутрашњих послова Валентин Радев није сакрио да убиство бизнисмена на софијском булевару, на почетку бугарског председавања Саветом ЕУ, веома забрињава извршну власт. У крајњој линији чланови Савета су се сложили да су за гарантовање безбедности бугарских грађана потребни још већа координација између институција и усавршавање модела борбе против криминала. Када је земља суочена са проблемима ове врсте, нема места и времена за конфронтацију између владајуће гарнитуре и опозиције.
Превод: Албена Џерманова
Коалиција ГЕРБ–СДС почеће са политичким консултацијама у 51. сазиву Народног собрања, саопштио је прес центар ГЕРБ-а. Преговори ће започети 13. новембра, када су заказани први састанци у Парламенту: у 8.30 часова са коалицијом „БСП – Уједињена левица“..
У кулоарима Народног собрања, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов представио је иницијативу за формирање владе на чијем би челу био лично он. Према његовом предлогу, такав кабинет био би састављен без учешћа „ДПС – Нови почетак” Дељана Пеевског, „Алијансе за..
Након два круга гласања, новоизабрано Народно собрање није успело да изабере председника. Ниједан од предложених кандидата – Наталија Киселова, Николета Кузманова, Петар Петров, Раја Назарјан и Андреј Цеков – није освојио потребну већину гласова...
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва..