Данас, 25. јануара, парламент је одбацио захтев леве коалиције „БСП за Бугарску“ за изгласавање неповерења влади Бојка Борисова због неуспеха у сузбијању корупције.Као што се и очекивало против захтева су гласале владајуће политичке снаге – ГЕРБ и Уједињени Патриоти, а њиховим гласовима додати су и они посланика из партије „Воља“ као и један глас независног посланика.
„За” неповерење влади гласале су две политичке снаге – коалиција „БСП за Бугарску“ и Покрет за права и слободе, али свака уз своје образложење.Те две формације у парламенту располажу са укупно 105 гласова, а за обарање владе потребна је обична већина свих посланика, дакле 121 глас. Испало је међутим да ове политичке снаге не само што нису успеле да привуку гласове из других странака, него им није пошло за руком да мобилишу ни властити ресурс зато што су „за“ гласала 103 од њихових присутних 105 посланика.
И тако у најновијој историји Бугарске ниједан захтев за изгласавање неповерења није успео, сви су одбачени. Политичке снаге отворено признају да тај инструмент користе да би јаче скренули пажњу на неке своје конкретне циљеве и задатке, али у том смислу за најновији захтев можемо рећи – ништа ново под сунцем. Једна агенција је прокоментарисала да се расправа о захтеву за изгласавање неповерења с једне стране своди на „дискусију у празном ходу о томе чија је корупција већа“, а с друге стране„ да се на основу чињеница о корупцији у противничком табору дебата претворила у процедуралну трку“.
И расправа, и гласање су протекли у одсуству премијера Бојка Борисова. У току дискусије премијер је примао амбасадоре, а гласању није присуствовао због посете Кнежевини Лихтенштајн. Овакав однос и није нека новина, премијер то јасно демонстрира јер га примедбе опозиције уопште не занимају.
У целини гледано ситуација после гласања осликава унутарполитичку ситуацију у којој изгледа да владајућој гарнитури нема алтернативе. Гласови партије(95) и коалиције Уједињених патриота(27) чине збир од 122 гласа, дакле за један глас више од неопходне већине од 50% плус један глас(121 глас). Ова већина изгледа крхка, али њој се обично додају гласови опозиционе партије„Воља“(11), као што се догодило и овога пута, и неки гласови Покрета за права и слободе(25). У тој ситуацији са свега 80 гласова у парламенту, лева коалиција „БСП за Бугарску“ у неком смислу остаје као усамљена опозиција.
Одбачени захтев за изгласавање неповерења влади због корупције претпоставља да у блиским месецима ова тема неће бити присутна међу врућим тачкама дневног реда. Статуснајвруће теме сада поприма питање ратификовати или не Истанбулску конвенцију. БСП је већ предложила да се ратификација одложи и да се о том питању одржи референдум. Из коалиције Уједињених патриота су изјавили да референдум о конвенцији против које стаје целокупна јавност није неопходан. Специфичну нијансу том спору придала је вицепремијерка и министарка иностраних послова Екатерина Захаријева, према којој би било добро да, чим се сви изјашњавају против породичног насиља, одржиреферендум „за” или „против” њега, јер се управо та тема обрађује у Истанбулској конвенцији. Како ће ствари ићи даље није лако предвидети. У међувремену у први план као да избијају битнија питања са дневног реда бугарског председавања Саветом ЕУ.
Превод: Ана АндрејеваНепосредно пред почетак седнице Парламента, заказане за 11 часова, коалиција ГЕРБ-СДС отпочела је преговоре око будућих политичких корака у новом сазиву Парламента. Преговарачки тим, који предводи лично лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов, укључује и Рају..
Председник Румен Радев ће са грчким премијером Киријакосом Мицотакисом у бугарском павиљону, у оквиру Конференције УН о климатским променама (СОР29), отворити енергетски форум, саопштила је прес-служба Председништва. На догађају ће бити размотрена..
Јуче је нови, 51. сазив Народног собрања почео са радом. Као и у последња три бугарска парламента избор председника показао се озбиљним изазовом пошто нико од два кандидата – Раја Назарјан (ГЕРБ-СДС) и Андреј Цеков (“Настављамо промену –..
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва..