Обреди прерушавања потичу из паганства и од тих давних раздобља до данас као да се не прекидају постајући незаобилазан део бугарске фолклорне традиције. Традиционалне игре с маскама везане су углавном за празнике у периоду од Божића до Ускрса. У различитим деловима Бугарске маскирани мушкарци изводе ритуалне игре пред Нову годину, током Сиропусне недеље, која означава прелазак из зиме у пролеће, и Тодорове недеље (прве недеље Великог Васкршњег поста). Крајем 2015. године се овај обичај придружио великој породици УНЕСКА.
Највећи фестивал традиционалних кукерских игара у Бугарској, а и на Балкану, јесте фестивал „Сурва“ који се одржава у суседном Софији граду Пернику. Први дефиле кукера одржан је 1966. године, а статус међународног фестивала стекао је 1985. године. И ове године Општина Перник очекује бројне госте из земље и иностранства који ће од 26. до 28. јануара бити у прилици да уживају у програму овогодишњег 27. издања фестивала.
Посетиоци фестивала ће се упознати са чуварима традиције кукерских игара. Више појединости о припремама и главним акцентима програма открила нам је градоначелник Перника Вјара Церовска:
Лепих изненађења ће бити много. Припремили смо богат програм за све дане фестивала. Као и обично, кукери из 105 група ће продефиловати централним улицама града. 46 група је из наше општине, а број група из осталих делова земље премашује 50. Очекујемо 450 учесника из 8 земаља – Македоније, Словеније, Србије, Шпаније и других. Убеђена сам да ће и ове године фестивал своје госте изненадити нечим новим. Изволите у Перник и бићете веома пријатно изненађени и очарани!
Велики део гостију – домаћих и страних, долазио је више пута. Ово је магична моћ нашег фестивала – као да те нека сила вуче да се вратиш. Желиш да будеш део овог дефилеа, овог празника духа. И надаш се да ће бити више здравља, среће и добробити у овој години.
13. и 14. јануара се у селима у околини Перника одржавају аутентичне кукерске игре познате као Сурва, Сурова или Сирова. За ову прилику се у свакој кући посебно припремају гибаница, погача и разна јела – дакле, наћи ћете све што је у основи бугарске кухиње, свакодневног живота и традиција. Кажу да је тајна укусних јела у томе што се припремају са љубављу. Након што сурвакари обиђу читаво село, ходајући од куће до куће, они се окупљају на сеоском тргу где са пали велика ватра која се по традицији прескаче.
Празник је повод за сусрет с пријатељима, тада се окупљају представници различитих генерација како би осетили дух овог празника и уживали у играма маскираних учесника. О ономе што је карактеристично за маске у овом крају испричала нам је Вјара Церовска:
У овом крају се обично израђују маске од птичјег перја, али уз обавезно присуство традиционалних симбола. Све се израђује од крзна и других природних материјала, дакле, на исти начин као што су то радили наши преци. Током фестивала ће бити отворена и радионица за израду маски у којој ће учествовати бугарски мајстори који стално уводе нешто ново у свој рад.
У израду сваке маске, сем труда, уложено је и много емоција и љубави. Маске су језиве, али и спектакуларне. Обавезни чланови сваке фолклорне групе су млада, младожења, свекар, свекрва, поп. То је оно заједничко свим групама. Изволите, дођите нам, гарантујемо да ће вам се допасти!
Гости и становници града ће моћи да посете и неколико занимљивих изложби посвећених кукерским играма.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваЈедан од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..