„Поздрав од Конушенаца“ – тако су чувени музичари насловили своју нову колекцију снимака која је већ доживела велики успех међу бројним поштоваоцима групе. „Конушенска група” је најпознатији и најстарији међу тако званим свадбарским оркестрима којих је највише у Тракијском фолклорном подручју. Њихови чланови имају запажену технику свирања и певања, импровизаторски таленат и савремени поглед на традиционалну бугарску свадбу. Та специфична музика тражи да оркестранти буду у добром здрављу – због често пута дугог свирања (понекад и по 8 – 10 часова), као и због сталног обнављања репертоара.

Са нашим хармоникашем Благојем Манчевим заједно смо више од 40 година  – каже Никола Илијев. – Члан нашег оркестра је и Костадин Ненчев – један од најбољих саксофониста у Тракији. Драгомир Велев е ћеманџија, на клавијатурама је Свилен Иванов, бубњар – Ангел Жељасков.. Тања Досева је наша солисткиња више од 25 година, а друга певачица са којом наступамо је Елена Чаушева. Узајамно поштовање и колегијална атмосфера леже у основи наших успеха. Пре но што снимим нове композиције идеје о њима су ме дуго „прогањале“. Започео сам да их записујем и изабрао оно најбоље између њих. Једном младићу из нашег села који нас спонзорише, допао се пројекат, па смо почели да активно радимо на њему. Снимање смо остварили у студију у Пловдиву. Нама је битно да младима оставимо музику која им може послужити као основу за даљи развој. Исто као што нам је проф. Петко Радев показао како треба свирати. Многе колеге које нису могле свирати по нотама, угледали су се на њега и на његов незаборавни стил који је он преузео од старијих музичара. И ја сам учинио исто. Желео бих да се то настави и тако очува исконски дух бугарског музицирања. Сећам се како смо на једној великој свадби у селу Маноле Иво Папазов и ја покушали да пребројимо аутомобиле људи који су стигли из различитих крајева да нас слушају. Било их је преко 180. Било је стварно незаборавно.

Превод: Ана Андрејева