2018. г. навршава се 140 година од почетка Кресненско-Разлошког устанка у Пиринској Македонији (данашњој Благоевградској области). Он је први покушај Бугара који су остали ван предела слободне Бугарске, да постигну историјску правду – слободу и уједињење са својим сународницима.
Руско-турски рат из 1877-78. г. завршен је победом ослободилачке ствари. Османско царство је било приморано да потпише Санстефански уговор који је у ствари прелиминарни мировни споразум, којим се признаје независност бугарских територија, а оне су јасно одређене у границама Бугарске егзархије, признате султанским ферманом из 1870. г. Али на Берлинском конгресу, одржаном у јуну-јулу 1878. велике силе су руковођене својим геополитичким интересима, раскомадале бугарске територије. Пиринска Македонија је део бугарске територије (32 978 кв.км.), која је остала у пределима Османског царства. У јесен 1878. почела је припрема за устанак, а 5. октобра у Кресненској клисури је вођен први велики окршај.
Обележавање годишњице устанка почело је отварањем изложбе у Националној библиотеци „Кирил и Методиј” – заједничке иницијативе библиотеке и општине Кресна.
„Кресненско-Разлошки устанак је незаслужено слабо познат – остао је у сенци Априлског устанка и Руско-турског ослободилачког рата. Али то је први чин за формирање јединствене бугарске нације” – изјавила је у свом говору на отварању изложбе потпредседница Бугарске Илијана Јотова. – Уследило је више од пола века покушаја за национално уједињење – биле су то године родољубља, борбе, вере и чежње за слободом.
У устанку активно су учествовали православни бугарски духовници у Пиринској Македонији. На њиховој улози задржао се у свом говору Његово Високопреосвештенство Неврокопски митрополит Серафим:
„Као што је видно и из експоната изложбе, у основи организације тог устанка су духовници Бугарске егзархије из парохија у Македонији. Они су звали народ на самопожртвованост као израз оне савршене хришћанске љубави која подстиче човека да положи живот за своје ближње.”
Председник општине Кресна Николај Георгијев захвалио је на сарадњи у току организовања изложбе: „Општина Кресна није велика, она не располаже буџетом велике или бар средње бугарске општине. Зато смо дирнути и захвални због свега што су учинили стручњаци из Националне библиотеке…Они су нам пружили руку и активно учествовали у приређивању ове изложбе. Зато хвала свима и свака им част”.
Пре 140 година година становништво тадашње Пиринске Македоније није било велико, али је својим наоружаним одредима наставило покрет отпора против још увек огромног Османског царства у току више од 6 месеци.
„Није случајно што се овај устанак оцењује као врхунац у борби македонских Бугара против одлука Берлинског конгреса, истакла је Красимира Александрова, директор Националне библиотеке. Премда и није успео да испуни своје циљеве, устанак је постао прелудијум у епске борбе македонских Бугара начелу са Унутрашњом Македонско-Једренском организацијом (ВМОРО) за национално ослобођење и припајање слободној Бугарској. Он је један од устанака за национално осамостаљење који је најдуже трајао – обухвата период од октобра 1878. до краја маја 1879. године”.
Кресненско-Разлошки устанак без сумње је био надахнут првим корацима у изградњи слободне бугарске државе – Кнежевине Бугарске (на територији данашње северне Бугарске и Софијске области). Бугари у Пиринској Македонији су видели како се ствара једна нова бугарска држава – у духу европских традиција, у којој се гарантује поштовање људских права. Они су међутим морали да сачекају још 33 године, када је као резултат великих победа у Првом Балканском рату, којима је бугарски народ опет задивио Европу, слобода засијала и у Пиринској Македонији.
Превод: Ана АндрејеваПре тачно 100 година, 12. септембра 1924, почело је освећење храма Светог Александра Невског у Софији, који је по идеји бугарског политичара и друштвеног радника Петка Каравелова изграђен "у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од..
После празника Рођења Пресвете Богородице, БПЦ одаје почаст њеним родитељима – светима Јоакиму и Ани. За село Смоличано код Ћустендила, у близини границе са Републиком Северном Македонијом, овај дан је и слава цркве Светог Јоакима и Ане. После свете..
Данас, 9. септембра, навршава се 80 година од прекретничког догађаја који је обележио крај Бугарског Царства. У јеку Другог светског рата, када Совјетска армија креће у офанзиву након битке код Стаљинграда и стиже до Румуније у августу 1944. године,..