Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Динки Русевој – са љубављу и захвалношћу

Фотографија: архива

Вољена бугарска народна певачица Динка Русева напустила је овај свет мало пошто је навршила 70 година. Изгубили смо срдачну и добру личност, изузетну извођачицу песама из фолклорног подручја Тракије. Њено стваралаштво ће остати трајна инспирација за младе интерпретаторе народних песама.

Динка Русева је рођена у селу Пет могили код Сливена. Од малих ногу слушала је како јој отац свира на кавалу и често певала уз његову пратњу. 1968. г. на сабору на Агликиној пољани у Сливенском делу Старе планине награђена је златном медаљом и то јој је широм отворило врата успешној каријери. Често су је звали да пева на свадбама, саборима, сајмовима, славама, концертима. 1980. г. на препоруку прослављеног ћеманџије Атанаса Влчева певачица је снимила за Национални радио неке своје тракијске песме уз пратњу његове инструменталне групе, а касније и Оркестра народне музике БНР. Била је солисткиња оркестара „Авлигите“ („Златне вуге“), „Тракија“, Конушенске групе, „Тракијских солиста“. Сваког лета у граду Радневу се одржава фестивал свадбарске музике под насловом „Наслеђе“, у чијем се оквиру организује и такмичење „Уз песме Динке Русеве“. То је одлична прилика да се на једном месту окупе оркестри Тракије и заиграју вита кола.

Успомене о Динки Русевој евоцира велики љубитељ њених песама и породични пријатељ Тодор Тодоров.

Са Динком Русевом ме је упознао ћеманџија Атанас Влчев. Јавио ми се телефоном и рекао:“Открио сам невероватну певачицу на једној свадби у Тракији“. Била је то Динка Русева. Она је умела да свира добро и на хармоници, а још је певала и песме тадашње гранд даме бугарске забавне музике Лили Иванове. Прва песма у њеном извођењу која ме је освојила била је „Никола говори Петранки“. Њен начин певања је непоновљив иако је данас многе певачице покушавају опонашати. Нико не може имитирати њен медени глас, нити недостижан вибрато. Певала је јасно и разговетно, слушаоци су могли чути сваку реч. Добро познајем њену породицу и децу. Њен старији син Драгија је хармоникаш и сада ради у Швајцарској, а млађи је био кларинетиста и саксофониста у групи Иве Папазова, а сада - у оркестру „Јужни ритмови“ Тодора Кожухарова. Динка Русева је највише певала на разним свечаностима, свадбама, прославама крштења, освећењу кућа и станова, на саборима. На жалост Динка нема диск са својим песмама, изузев једне лонг плеј плоче коју је пре више од 30 година издала дискографска кућа „Балкантон“. Њене ученице су фолк певачице Емилија и Десислава. Динка Русева јако се радовала деци која певају њене песме. Такав је био, рецимо Донко Марков из Варне. Динка је била срдачна и веома добронамерна жена. Није дозвољавала да у њеном присуству неко сплеткари против колега, јер их је све волела. По занимању је била зоотехничар. Десило се једном да она оде у једну овчарску фарму и тамо је пси нападну. Мало после тога на концерту у Чирпану она је певала песму у којој се каже:“Нашла сам се на месту где ме пси не знају, па су залајали на мене“ и пошто смо обоје знали о њеном инциденту, она ме је погледала, па праснула у смех и није могла да доврши песму. Динка има једну песму „Високо ми сијаш звездо“. Желео бих да она одоздо сија надалеко. Нека јој је вечна слава и хвала.

Превод: Ана Андрејева


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Читалище „Искра 1898“ - Борово

Тајне беле алве: Традиционални рецепт који чува дух старих обичаја

Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...

објављено 2.12.24. 12.05

Фолклорни сусрет у Добричу окупља припаднике различитих заједница поводом Међународног дана толеранције

Омладински центар „Захари Стојанов“ у Добричу организује фолклорни сусрет припадника различитих заједница поводом Међународног дана толеранције, који се обележава 16. новембра. Циљ овог догађаја, који ће се одржати од 15. до 17. новембра, јесте да..

објављено 15.11.24. 07.30

Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у Балчику

Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у црноморском граду Балчику почиње данас и трајаће до 23. септембра. Учешће у фестивалу узеће преко 1.200 извођача који ће се такмичити у различитим категоријама као што су фолклорна друштва, народно певање,..

објављено 20.9.24. 08.05