15 година после Солунског самита ЕУ-Западни Балкан јуче је у Софији одржан други састанак на врху тог формата. Неки су још од прошле године очекивали овај догађај са великим надама, а други – са скепсом због учешћа Косова чију независност још нису признале Шпаније, Грчка, Кипар, Словачка и Румунија. После Самита у Софији коментари су контрадикторни. Оптимисти поздрављају чињеницу да захваљујући њему придруживање земаља Западног Балкана ЕУ поново постаје актуелна тема на дневном реду Уније. Скептици тврде да је овај Самит био разочарајући, јер се још пре 15 година у Солуну причало о европској перспективи Западног Балкана уз изричито помињање да ће он постати саставни део ЕУ, а сада се, наводно, о европској перспективи причало без конкретних параметара или датума, иако су већ неке земље региона оствариле напредак на путу ка чланству а неке чак воде претприступне преговоре са њом.
У ствари, успех је сама актуелизација европске перспективе Западног Балкана након замрзавања на дужи период идеја о новом проширењу ЕУ. Самит у Софији ЕУ-Западни Балкан је осим тога пружио уверење да ће тема и даље остати на европском дневном реду. Аустријски премијер Себастијан Курц је изричито изјавио да ће попут Бугарске и његова земља која ће од 1. јула ове године преузети председавање Саветом ЕУ подржавати земље Западног Балкана на путу ка ЕУ. Хрватска се ангажовала да организује нови самит Уније и Западног Балкана за време свог председавања Саветом ЕУ 2020. године, док је председник Европског парламента Антонио Тајани изјавио да ће та институција подржавати балкански приоритет у политици ЕУ.
Избегавање фиксирања рокова европских интеграција балканских држава учесници Самита су најопштије објаснили потребом за испуњењем конкретних захтева. Сасвим отворено је немачка канцеларка Ангела Меркел истакла да данас не говоримо о проширењу већ о пружању европске перспективе Западном Балкану. Рекавши да недавно наведена могућност да земље Западног Балкана приступе Унији 2025. године није реална, Меркел је ставила до знања да земље кандидати за чланство морају да испуне не лаке захтеве и да ће им за то бити потребно више времена. Критеријуми који се морају испунити за чланство су везани пре свега за владавину закона, стање судства, корупцију и организовани криминал, постојање тешких проблема и нерешених спорова између појединих земаља региона. Уместо проблема и спорова ЕУ очекује саобраћајну, енергетску, дигиталну, образовну и економску повезаност земаља Западног Балкана, ефикасне активности у сфери безбедности, миграције и борбе против организованог криминала, спровођење институционалних реформи и гарантовање владавине права.
Према скептицима, очекивања бугарског председавања Саветом ЕУ од Самита ЕУ-Западни Балкан у Софији се нису оправдала и он није дао значајан допринос. Међутим, већина је супротних коментара у којима се истиче да је Самит био успешан. Такав је и смисао сумарне оцене председника Европског савета Доналда Туска након Самита да не види другу будућност за Западни Балкан осим европске, али се од земље тог региона очекује да обаве још пуно посла. Као директну корист за Бугарску од Самита у Софији премијер Бојко Борисов је истакао потписивање неколико споразума укључујући тај о гасној интерконекцији између Бугарске и Србије. По речима председника бугарске владе, после Самита ЕУ-Западни Балкан сви су кући кренули са дозом опрезности и свесни да у условима данашњих великих геополитичких проблема једини спас за ЕУ је да буде јединствена и да је у томе њења снага.
Превод: Албена ЏермановаНепосредно пред почетак седнице Парламента, заказане за 11 часова, коалиција ГЕРБ-СДС отпочела је преговоре око будућих политичких корака у новом сазиву Парламента. Преговарачки тим, који предводи лично лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов, укључује и Рају..
Председник Румен Радев ће са грчким премијером Киријакосом Мицотакисом у бугарском павиљону, у оквиру Конференције УН о климатским променама (СОР29), отворити енергетски форум, саопштила је прес-служба Председништва. На догађају ће бити размотрена..
Јуче је нови, 51. сазив Народног собрања почео са радом. Као и у последња три бугарска парламента избор председника показао се озбиљним изазовом пошто нико од два кандидата – Раја Назарјан (ГЕРБ-СДС) и Андреј Цеков (“Настављамо промену –..
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва..