Деца су преоптерећена школским обавезама и очекивањима родитеља, професора и друштва. А традиционални образовни систем не само што не помаже, већ одмаже малишанима да једног дана одрасту у задовољне и срећне људе.

Вођена убеђењем да постоје и други, много бољи начини преношења искустава и знања деци, дипломирани психолог Пепа Чавдарова је пре пар година организовала први летњи камп за децу у граду Копривштици. Пепа Чавдарова је рођена и одрасла у овом граду и свесна је тога колико је битно за сваку младу особу да буде васпитавана у духу патриотизма и општељудских вредности. И пошто је знала да Копривштица, удаљена 108 км од престонице, није од градова које можемо да обиђемо на један дан, Пепа је одлучила да током свог летњег одмора окупи децу на дужи период. Тако је покренута иницијатива коју су назвали Школа „Ја сам Бугарче“ у коју се укључила већина музејских радника у граду. Они са радошћу сваког лета дочекују децу и причају јој историју Копривштице коју сасвим оправдано зову „љуљашком бугарског препорода.“

Волели бисмо да очувамо бугарски дух и традиције, а уједно с тим децу научимо корисним стварима, каже Пепа Чавдарова и додаје: Одседамо у великој кући из доба националног препорода, имамо велико двориште и високи камени зид с три велике капије. Реч је о Старирадевој кући која је у граду чувена по својој аутентичној архитектури. Изнајмљујем ову кућу пошто је одлична за догађај као што је наш летњи камп. Трудимо се да број деце не премашује 30, једноставно не волим масовније кампове. Мени је најбитније да сваком детету посветимо пажњу појединачно. Идеја нам је да сачувамо социјалну функцију нашег рада. Тако смо дошли на идеју да поред деце имућнијих родитеља, примимо и децу која живе у лошим финансијским условима. Долазе нам малишани различитих социјалних група и етничке припадности, а ми их васпитавамо да буду толерантни. Покушавамо да све научимо да живе заједно и прихвате различитост. Деца су деца, без обзира на њихов социјални положај, привремене тешкоће са којима се суочавају и могућности њихових родитеља. Ми желимо да се они добро осећају у кампу, као код куће, стога се трудимо да створимо услове сличне породичним.

Захваљујући свом радном искуству је већ на самом почетку кампа Пепа Чавдарова успела да малишане натера да живе и раде тимски. У основи њеног успеха леже јасна и тачна правила која подједнако важе за све. Али циљ дечјег кампа у Копривштици није само један. Десет дана је сасвим довољно како би децу научили да логички размишљају, да се брину једно о другом, да буду корисни себи и свом окружењу.

За време кампа организујемо сусрете са различитим мајсторима, занатлијама. Они деци показују како се израђују судови од глине. У столарској радионици праве кућице за птице, затим праве фигурице од вуне. На овај начин деца уче кроз лично искуство и игру. Имамо и час указивања прве помоћи, срећемо се са људима различитих професија – полицајцима, ватрогасцима, програмерима и др. Организујемо предавања о Земљи, води, екологији, тако деца стичу конкретне социјалне вештине. Приметила сам да се деца данас боље сналазе у виртуелном него у реалном свету. Драго ми је што читав град подржава нашу иницијативу. Током кампа пуно разговарамо о бугарској породици – некад и сад. Породичним традицијама и вредностима посвећујемо посебну пажњу, рекла је Пепа Чавдарова.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова