7. јуна је бугарски парламент прихватио предлог владајуће коалиције у чијем су саставу партија ГЕРБ и Уједињени патриоти да обнови активности тражења могућности за изградњу НЕ „Белене“ уз подршку стратешког инвеститора, на тржишном принципу и без државних гаранција.Предлог посланика Бугарске социјалистичке партије за укидање одлуке из 2012. година о обустављању радова на изградњи НЕ „Белене“ је одбачен пошто није сакупио неопходан број гласова.

Најновије догађаје на пољу националне нуклеарне енергетике велика већина јавности оцењује као „ресетовање“ пројекта изградње нуклеарке „Белене.“ Неки од медија су насловима типа „У контексту нејасног инвестиционог интереса је Народно собрање формално одмрзнуло пројекат…“ /лист „Сега“/ или „Тражимо инвеститора за пројекат „Белене“ у условима мораторијума“ /Агенција БГНЕС/ унели дозу сумње или неизвесности у исход пројекта, чему је увелико допринео и сам историјат пројекта. А наиме, након што су 1987. године почели радови на изградњи електране, у мају 1990. је из финансијских разлога пројекат сведен на два реактора. Године 1991. је одлуком прве демократске владе замрзнут због великих трошкова и отпора јавности. 1996. године га је влада Бугарске социјалистичке партије поново вратила на дневни ред, али је већ следеће године одбачен због великих трошкова електричне енергије. 2002. године га је кабинет Сакскобурготског обновио, а 2012. године га је због одсуства стратешког инвеститора прва влада Борисова обуставила. Али је у крају крајева пројекат обновљен, имајући и виду да је и сам председник Румен Радев, који није у најбољим односима с владом, поздравио „укидање забране“ и позвао да влади буде омогућено да на миру ради свој посао везан за прикупљање потребних информација, вођење одговарајућих преговора, израду тачних процена трошкова пројекта, његову рационалност, еколошку безбедност, исплативост и др. Министар енергетике Теменушка Петкова је рекла да одлука парламента омогућава тражење стратешког инвеститора, интересовање су до сада показала четири кандидата, тако да радови на изградњи нуклеарке могу бити окончани за седам година. И заиста, дан пре тога су Кинеска национална нуклеарна корпорација и руска компанија „Росатом“ потврдиле интересовање за инвестиције у НЕ „Белене,“ али је кинеска страна поставила питање државних гаранција, какве бугарске власти нису склоне да дају, а руска је ставила до знања да ће приликом израде своје понуде узети у обзир одлуку бугарског парламента. Познато је да су још два кандидата потенцијално заинтересована за учешће у пројекту – у питању су француска компанија „Фраматом“ и америчка „Џенерал електрик,“ али би њима више одговарала улога испоручиоца него стратешког инвеститора.

У току преговора бугарске власти треба да узму у обзир не само спољне него и унутрашње факторе који би утицали на даљи развој. Током одржане 7. јуна парламентарне дебате се Покрет за права и слободе изјаснио против реализације пројекта, а упркос томе што је у принципу подржала његово извођење, БСП је довела у сумњу искреност власти. Новоформирана десничарска коалиција „Демократска Бугарска“ се оштро успротивила оживљавању пројекта и без обзира на то што је ванпарламентарна формација власти је не би требало потцењивати пошто је уско повезана са тзв. „аутентичним“ десним спектром и ужива велики друштвени потенцијал.

Министар енергетике је оптимиста да ће у року од 7 година нуклеарна електрана „Белене“ бити изграђена, а да ли су ова очекивања реалистична, рано је судити.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова