Ближи се свом крају шестомесечно бугарско председавање Саветом ЕУ и долази време за свођење биланса. С тим у вези током ове недеље ми ћемо Вам, у склопу неколико прилога, представити различите тачке гледишта по том питању: политиколога Јусефа Дакака, шефа Представништва Европске комисије у Софији Огњана Златева, као и анкету са бугарским грађанима.

Јусеф Дакак, политиколог са Института за десну политику, даје бугарском председавању Саветом ЕУ оцену „Врло Добар“. По њему спољна политика земље је у веома активној фази што морамо сачувати и у будуће:

Бугарско председавање Саветом ЕУ је ућуткало своје критичаре, пошто је деловало веома активно. Током 6-месечног периода забележена су три велика успеха. Један од њих је обнављање дијалога између Турске и ЕУ. То је било од кључног значаја за Бугарску са тачке гледишта миграционог притиска на нашој заједничкој граници. Други велики успех је био везан за Западни Балкан. Бугарска је успела да подигне на висок ниво дијалог о будућности тих држава који је последњих година био прекинут, те су оне остале без перспектива, док данас поново говоримо о одређивању датума за покретање преговора са Македонијом, на пример, тј. дошло је до кључног померања. Трећи велики успех је био везан за смањење такси за мобилну телефонију у државама чланицама ЕУ и државама Западног Балкана. То је најавила комесарка Марија Габријел и од изузетне је важности за претварање Европе у један заједнички интегрисани систем.

Након Самита у Софији, одржаног 17. маја, постало је јасно да можемо очекивати почетак процеса смањења такси за роминг минуте и роминг интернет саобраћај корисника из ЕУ у мрежама Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Македоније, Србије и Црне Горе. То је важно постигнуће за бугарско председавање Саветом ЕУ што се тиче прикључивања Западног Балкана. Успех за регион су и уговори о добросуседству и новом имену Македоније, којима је Скопље решило два своја дугогодишња спора са Бугарском и Грчком. Међутим, пуноправно чланство у европској породици и даље је далеко за западне суседе Бугарске те је њима потребна и подршка следећих председавања, када ће на чело Савета ЕУ стати Аустрија, Румунија и Финска. До овог тренутка Аустрија је потврдила да ће интеграција земаља Западног Балкана остати приоритет бар до краја 2018. године.

Јусеф Дакак сматра да је то правилан потез:

Аустрија је једна од држава које најбоље познају регион, пошто је током деценија његов знатан део био у саставу Аустроугарске, тако да је заинтересована за његове европске интеграције. Свакако да се то не сме дешавати по сваку цену, јер неке државе још увек не испуњавају критеријуме за чланство.

И поред свих позитива, међутим, не бисмо били објективни кад би заборавили и на неке слабости Бугарске. Према Јусефу Дакаку једна од њих је недовољно супротстављање неким одредбама у тзв. „Пакету о мобилности“ који се односи на награђивање радника упућених на рад у иностранство, у оквиру ЕУ, а предложио га је француски председник Емануел Макрон. Политиколог сматра да ти предлози „продубљују разлике између региона у заједници. Уводе се мере којима председник покушава да добије на популарности у Француској.“ Иако објашњив са аспекта његове тежње ка већем рејтингу, тај ће Макронов потез нанети огромне штете европској економији, чије су димензије још увек непознате. Осим тога, део предложених промена крши два основна принципа на којима се темељи ЕУ – слободан проток људи, роба, услуга и капитала, као и конкурентност.