Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

115 година од рођења Филипа Кутева – препородитеља бугарске музике и културе

БНР Новини

Велики уметник Филип Кутев је амблематска фигура бугарске културе а његова композиторска дела која су призната за класику и данас уживају светско признање.

Рођен у граду Ајтосу, завршио је Музичку школу и Државни конзерваторијум у Софији. Одмах после тога (1930) именован је за капелмајстора 24. пешадијског пука у Бургасу. У периоду 1935-1939. године радио је у Школи за резервне официре и Војној школи у Софији, имао је активан композиторски рад. На граници 40. и 50. година минулог века латио се оснивања једне необичне за бугарски културни живот формације – Државног ансамбла народних песама и игара, који данас носи његово име и који се претворио у важну школу за низ генерација певача, инструменталиста, композитора. Реч је о првом код нас професионалном ансамблу који у свом саставу има хор, оркестар и играчку формацију. Касније су се по том моделу формирали ансамбли широм земље. На самом почетку је Филип Кутев сам бирао и подучавао извођаче, створио је богат репертоар за све три формације Ансамбла, заједно су освојили публику Европе, Азије, Америке. 1963. године, за време турнеје по САД, лист „Њујорк тајмс“ је написао: „Постоји мит да је Орфеј рођен тамо где је сада Бугарска. Изгледа да је то чињеница, а не мит чим његове ћерке и данас тамо певају“. Проф. Елена Кутева – музиколог, директор Ансамбла „Филип Кутев“ и ћерка Филипа Кутева прича:

"Као музичар и друштвени посленик био је препородитељ у свом раду. Био је члан руководства Савеза бугарских композитора, као и његов дугогодишњи председник. Говорили су да у оно време није дозволио да неко од тзв. авангардиста буде прогањан као „непријатељ народа“. Захваљујући његовим напорима основани су фестивали у циљу промовисања стваралаштва бугарских композитора, по његовој иницијативи организовали су саборе народног стваралаштва у Копривштици и празнике „Славееве ноћи“ у Ајтосу. Ансамбл је званично основан 1951. године Државним указом. Заиста је то препородитељски рад! Године 1956. Државни ансамбл народних песама и игара је био прва институција која је прошла кроз „гвоздену завесу“ и о томе су писале све енглеске, француске, белгијске критике. Све је то дело Филипа Кутева."


Елена Кутева нам је испричала и које јој је завете оставио отац:

"У професионалном раду, било какав он био, мора да постоје естетске и етичке вредности. Морамо да очувато оно што фолклор са собом доноси, све мора да буде на високом „занатском“ и уметничком нивоу. Тог завета се и данас држимо…"

Национални фолклорни ансамбл „Филип Кутев” – Шопска свита


Животни и стваралачки пут чланова породице Кутеви везан је за традицију.

"Очито је то наша судбина – наставља проф. Кутева. – Моја мајка - Марија Кутева је била ослонац мог оца. Ако мушкарац који се латио неког великог посла, нема некога ко ће да га храбри и подржава - ништа од посла. Као филолог и фолклориста Ансамбла моја мајка је својим знањем, културом, укусом и скромношћу одиграла велику улогу али никада није себе истицала. Моја сестра Надежда Кутева је приредила изложбу посвећену обележавању 115. година од рођења мог оца и 100 година од рођења моје мајке. С Ансамблом смо одржали концерт посвећен мом оцу - Филипу Кутеву, у Бургасу - у граду у којем је он стасао као професионални диригент. 13. јуна - на његов рођендан, приредили смо концерт у крипти храма Александра Невског у Софији под насловом „Тебе поем“. Веома пажљиво одабрали смо дела на програму тако да је концерт заиста био стилски. Приредићемо и велики концерт на којем ћемо извести симфонијска дела пошто је, пре него што се потпуно посвети Ансамблу, Кутев стварао и у области симфонијске, камерне и филмске музике."

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: архива и БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Народна песма из странџанског краја „Страти Ангелакију говори“

Фотографије: Венета Николова, alexanderyossifov.com Превела и објавила: Албена Џерманова

објављено 25.8.25. 13.15

Почиње прво издање Међународне недеље џеза (25-28.08)

Поводом подношења заједничке кандидатуре Габрова и Великог Трнова за Европску престоницу културе 2032. г, становници Габрова одлучили су да нас подсете на културне вредности које спајају ова два града. А то ће се догодити захваљујући диксиленд музици..

објављено 25.8.25. 11.05

"MÓMA (REMIX)"

Лето је време сунца, мора и уживања. У музичком свету – то је време клупских емоција, а самим тим и клупских ремикса. Након оригиналне нумере „MÓMA“ Преја је спремила још једно изненађење – ремикс песме, дело продуцента Ивана Тишева. Спот је снимљен..

објављено 24.8.25. 11.05