У софијској сали Државне агенције за архиве отворена је изложба под наслов „Безгранични космос људског ума”. Она приказује живот и дело истакнутог америчког научника професора Видена Табакова (1919-2015). Он је рођен у бугарском селу Стакевци, код града Белоградчика. Студирао је техничке науке у Прагу у периоду од 1938. до 1942. године, а затим је био докторант на Берлинском политехничком институту где се дипломирао 1946. године. Накратко је радио са познатим научником и конструктором Вернером фон Брауном, чије су разраде у војне сврхе пружиле подстицај светској ракетној науци и аерокосмонаутици после Другог светског рата.
После 1948. до 1956. године Виден Табаков живи у Аргентини где ради на стварању реактивних мотора. Од 1958. до краја свог живота ради у САД. Учествује у америчком космичком програму, истовремено предаје и спроводи научна истраживања на Универзитету у Синсинатију, у држави Охајо.
„Морам признати, био сам веома изненађен када су стигли документи о јединственом раду тог човека и његовог јединственог живота о којем се, нажалост, у Бугарској није знало ништа или скоро ништа.” – рекао је на отварању изложбе доц. др Михаил Груев, председник Државне агенције за архиве. „Надамо се да ће бугарско друштво много више сазнати о том човеку, јер о њему вреди знати. Кренути из малог планинског села и стићи до висина Васионе, до најмодернијих светских технологија које гурају човечанство напред, заиста је пример о којем треба радити филмове и писати књиге. И сви ми, Бугари, имамо основ да се тиме поносимо”.
Ево и каква је улога нашег сународника у америчком космичком програму. Непосредни задатак проф. Табаковаје да надгледа стварање високотехнолошких легура отпорних на високе температуре и корозију, објаснио је Димитар Попов, главни експерт Државне агенције за архиве. Ове легуре су кључне у процесу стварања носећих ракета помоћу којих се у орбиту лансирају космички бродови „Аполо” (Apollo), а у том правцу заслуга Табакова је огромна.
„Његов рад помаже у слању првог човека на Месец. Исти тај човек – Нил Армстронг, касније заједно са професором Табаковим предаје на Универзитету у Синсинатију. Тешко је измислити бољу причу која би посведочила о снажним везама између Бугарске и САД ” – изјавио је на отварању изложбе Његова екселенција Ерик Рубин, амбасадор САД у Бугарској. И још: „Рад са његовим студентима био је ништа мање важан. Током своје дуге каријере он је био ментор више стотина студената, од којих су многи такође остварили велики успех у области аерокосмичког инжењерства…Под његовим именом установљена је стипендија и ја сам срећан што ће следећи Виден Табаков, ма где се он или она налази, једног дана моћи да се школује, да ствара и гради будућност Бугарске”.
И мада је рад Табакова у Националној ваздухопловној и свемирској администрацији (НАСА) био тајан, он има преко 400 научних публикација. Професор је говорио да је одлазак у пензију у 65. години губитак вештина и знања и зато предаје до своје 90. године живота. Његова последња публикација је објављена 2017. године, после његове смрти 2015. године.
„У историји и науци проф. Виден Табаков остаје као велики истраживач у водећим технолошким областима као што су ракете, турбомотори, аеродинамика, ракетно гориво, ерозија, космички летови и др. – каже Димитар Попов. На Универзитету у Синсинатју он ствара Лабораторију за испитивање мотора и динамику гасова. Од 2009. године она носи његово име. Године 2014. Виден Табаков је проглашен почасним професором НАСА. Таква част указана је заиста малом броју натурализованих у САД стручњака”.
Изложба је организована уз подршку фондације „Визија научног и технолошког раста” а може се видети до 8. октобра.
Превод: Албена Џерманова
С благословом Његовог Високопреосвештенства сливенског митрополита Арсенија, у манастиру „Свети Георгије Победоносац“ у Поморију свечано је дочекана копија чудотворне атонске иконе Пресвете Богородице „Скоропослушница“. Према објави Бугарске..
Перперикон, импресивни камени град Трачана у близини Крџалија у Бугарској, нашао се међу десет најзначајнијих светских локалитета који се морају посетити, према угледној класификацији британског листа "Гардијан". Овај изузетни археолошки локалитет..
Бугарска православна црква данас обележава празник посвећен зачећу Свете Ане – мајке Пресвете Богородице. Јоаким и Ана дуго времена нису имали деце, упркос праведном животу који су водили. Поред личне туге, трпели су и осуду друштва, јер је у то време..