Јуче, 15. октобра, левица је поднела трећи за 2018. годину захтев за изгласавање неповерења влади. Први је она уложила почетком бугарског председавања Саветом ЕУ, у јануару, због оптужби за корупцију, али неповерење није изгласано. За крај председавања наше земље Саветом ЕУ она је опет затражила изгласавање неповерења влади – тада због проблема у сектору безбедности, али опет без успеха. И за време прве владе Бојка Борисова левица је подносила захтеве за изгласавање неповерења због политика у области здравства и безбедности - у октобру 2010. и јуну 2011. године. Код прве владе Бојка Борисова исти су одбачени упркос подршци Покрета за права и слободе, али сада – код 3. владе Борисова, Покрет за права и слободе је одбио да подржи захтев левице, јер према његовим анализама, тренутно не постоји друга политичка снага која би била у стању да формира алтернативу влади партије ГЕРБ.
Социјалисти, међутим, не мисле тако и по речима њиховог лидера Корнелије Нинове, нови захтев за изгласавање неповерења влади има за циљ да покаже да је систем здравства у катастрофалном стању, да влада не жели да реши проблеме у сектору и да свему томе постоји алтернатива звана „Бугарска социјалистичка партија“ . И пошто немају подршку у парламенту, за разлику од претходних случајева, сада су је социјалисти потражили ван њега – на састанцима са организацијама лекара и пацијената, са Националним удружењем општинских болница. Руководство Савеза лекара Бугарске је изразило задовољство одржаним разговорима са Бугарском социјалистичком партијом, оценило их је као конструктивне и корисне, али се уздржало коментара о изгласавању неповерења уз образложење да се не меша у политику.
Лично Корнелија Нинова је признала да је „свргавање владе немогуће само са 79 гласова Бугарске социјалистичке партије“. И мада се у посланичкој групи левице надају подршци Покрета за права и слободе, који има укупно 25 народних посланика, да би захтев за изгласавање неповерења влади био успешан, потребан је 121 посланички глас од укупно њих 240 у бугарском парламенту.
Упркос никаквим изгледима да буде изгласано неповерење тренутној влади Бојка Борисова, могуће је очекивати да ће захтев који су поднели социјалисти имати важну друштвену корист. Парламентарне расправе које претпоставља само подношење захтева за изгласавање неповерења се поклапају са тренутком када владајућа гарнитура тежи да преко измена и допуна Закона о буџету Фонда за здравствено осигурање прогура и измене Закона о здрављу, Закона о обавезном социјалном осигурању, Закона о здравственим установама и Закона о лековима у хуманој медицини. Циљ дотичних измена и допуна је већа концентрација власти у држави и здравственим установама и већа контрола здравственог система како би се ограничило испумпавање новца и спречили неефикасни трошкови у систему. Све ове мане су видљиве за целокупно друштво и то одавно, али према опозицији, владајућа гарнитура покушава да их некако преурањено превазиђе – без довољне јавне расправе и процене њиховог утицаја.
Расправе о захтеву за изгласавање неповерења 3. влади Бојка Биросова треба да се одрже најраније у року од три дана или најкасније до седам дана од дана његовог подношења. Извори блиски партији ГЕРБ тврде да су оне важне, с обзиром да је здравство приоритет.
Превод: Албена Џерманова
Непосредно пред почетак седнице Парламента, заказане за 11 часова, коалиција ГЕРБ-СДС отпочела је преговоре око будућих политичких корака у новом сазиву Парламента. Преговарачки тим, који предводи лично лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов, укључује и Рају..
Председник Румен Радев ће са грчким премијером Киријакосом Мицотакисом у бугарском павиљону, у оквиру Конференције УН о климатским променама (СОР29), отворити енергетски форум, саопштила је прес-служба Председништва. На догађају ће бити размотрена..
Јуче је нови, 51. сазив Народног собрања почео са радом. Као и у последња три бугарска парламента избор председника показао се озбиљним изазовом пошто нико од два кандидата – Раја Назарјан (ГЕРБ-СДС) и Андреј Цеков (“Настављамо промену –..
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва..