Мото бугарске престонице, који гласи „Расте, али не стари,“ у потпуности важи и за Библиотеку града Софије која обележава 90 година постојања. Број њених читалаца је ове године премашио 50.000, а половину њих чине млади људи. То су показали подаци изнети поводом обележавања годишњице библиотеке.
Дан када је одлуком тадашњег градоначелника Владимира Вазова отворен општински музеј са три радне јединице: музеј, библиотека и архив, 24. октобар 1928. године, бележи се као датум оснивања Библиотеке града Софије. Наравно, нова библиотека је својеврсни природни наставак претходно предузетих корака у процесу духовног буђења бугарског народа. Прво народно читалиште с библиотеком основано је 1867. године, док је земља била под Турцима. Његово оснивање је потпомогао предузетник и дародавац Иван Денкоглу, који је 1858. године основао и прву девојачку школу у Софији. По ослобођењу земље, 1878. године, своја врата је отворила и данашња Национална библиотека „Ћирило и Методије.“
Историја Библиотеке града Софије је дуга и богата занимљивим чињеницама, а имала је и своје тешке тренутке. Зграда библиотеке је одлуком Општине изграђена на тргу „Бански,“ недалеко од чувеног софијског минералног купатила. Али је та зграда уништена у налету бомбардера, 30. марта 1944. године, када је добар део града спаљен запаљивим бомбама.
У том нападу је изгорело 40.000 од укупно 50.000 томова, укључујући и приватну библиотеку Денкоглуа коју је поклонио библиотеци, прича директор Библиотеке града Софије Јулија Цинзова. Књижни фонд библиотеке је обновљен претежно поклонима грађана, због чега смо веома захвални становницима престонице. У ствари, свих око 350.13 хиљада ретких и вредних слика у власништву библиотеке је такође поклон.
Годишњица постојања библиотеке прослављена је бројним активностима, а БНР је медијски партнер. Једна од њих била је изложба фотографија и докумената „Библиотека Софије – 90 година у граду/и град“ која је отворена у Градском врту.
90 година навршава највећа јавна библиотека у земљи – Библиотека града Софије, у чијем је књижном фонду преко 1 млн свезака, а има више од 50.000 читалаца и 450.000 позајмљених књига, са преко пола милиона посета, богатом историјом коју ћемо показати на фото изложби, помоћу књига и на конференцији, рекла је на отварању изложбе Јулија Цинзова и додала да је у власништву библиотеке 250.000 књига на страним језицима. У склопу библиотеке постоје америчка читаоница, корејски кутак, велика скандинавска читаоница, Руски центар.
Такође поводом прославе 90 година рада библиотеке организован је 11. Софијски јесењи салон поезије који је одржан у Америчком центру Библиотеке града Софије. Одржан је и Национални бијенале илустрације. Једна од најзанимљивијих пропратних активности је изложба „Судбина књига.“ На њој су приказане књиге које имају своју причу за коју мислимо да ће бити занимљива и читаоцима, рекла је Ана Анастасова, шеф Одељења за историју завичаја и књижевно наслеђе. А судбине књига су различите, исто као и код људи. Биће изложене вредне књиге које су поклониле истакнуте личности или су спасене од пожара 1944. године. Такође, ту су и наслови које су различити политички режими забрањивали – они су током година били део књижног фонда библиотеке, али нису били евидентирани. И многе друге књиге…
Најстарија књига у фонду библиотеке је „Краљевство Словена“ Мавра Орбинија (1601). Она је међу изворима коришћеним приликом писања „Историје словенобугарске“ монаха Паисија Хиландарског, пророка националног препорода Бугара и првог историчара из тог периода.
Поред драгоцених примерака књига наше и светске културне баштине које су у њеном власништву, библиотека брзо напредује и на путу нових технологија. Библиотека града располаже највећим дигиталним центром међу културним институцијама у Софији, а можда и у земљи уопште, рекла је гђа Јулија Цинзова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Венета Павлова и Библиотека града Софије
Свечаном церемонијом у Првој сали Националног дворца културе у Софији данас ће бити отворено 10. издање Међународног филмског и књижевног фестивала „Синелибри“. Мото овогодишњег издања је „Поезија без краја“. Форум ће почети пројекцијом новог..
Бугарско-италијанска продукција „Аурора“ преноси љубавну причу из 50-их година минулог века, јавља БТА. Редитељи филма су Џеки Стоев, који је режирао једне од најзабавнијих домаћих филмова, и Никола Бошнаков. Главни протагониста је италијански комуниста..
У првим данима јесени , житељи и гости Пловдива позвани су да се присете посебних, омиљених и занимљивих простора у центру града. Ово необично поновно откривање и препознавање места обојених личним емоцијама и сећањима биће остварено уз..
Дани хрватске археолошке баштине почињу данас у Националном археолошком институту при БАН у Софији, а трајаће до петка, 8. новембра. Организатори..