Само два месеца након септембарских тензија у владајућој коалицији, до којих је дошло због несугласица између партије ГЕРБ и Уједињених патриота, постали смо сведоци нових турбуленција, али овога пута проузрокованих препиркама унутар коалиције „Уједињени патриоти.“ Оставка потпредседника владе и лидера Националног фронта за спас Бугарске (НФСБ) Валерија Симеонова, коју је поднео због протеста мајки деце с инвалидитетом, није успела да заустави талас грађанског незадовољства. Неколико сати после тога је лидер партије „Атака“ Волен Сидеров предложио да оставку поднесе и потпредседник владе и министар одбране Красимир Каракачанов, који је иначе лидер ВМРО. Према Сидерову, „малој коалицији“ је, као што он назива Уједињене патриоте, потребан спасилачки план како би избегли крах владајуће коалиције и патриотизма у Бугарској. Каракачанов је ову идеју назвао „стваралачком“ и додао да га је лишила сна. У тако напетој ситуацији ће у уторак, 20. новембар, три формације које чине коалицију „Уједињени патриоти“ – „Атака,“ ВМРО и НФСБ, сазвати коалициону седницу на којој ће покушати да реше своје проблеме. Да ли ће и како ће то постићи, тешко је предвидети с обзиром на то да је још пре месец дана НФСБ изгубио поверење у лидера партије „Атака“ као председника Уједињених патриота, а ВМРО није прихватило идеје Сидерова о спасавању „мале коалиције.“ Овога пута, за разлику од септембра, вероватно неће успети да смање напетости уз препоруку за бољу комуникацију међу коалиционим партнерима. Али шансе да преживи има, јер су све три формације у коалицији „Уједињени патриоти“ свесне тога да ако се разједине, задесиће их горка судбина десничарског Реформистичког блока, који је био партнер партије ГЕРБ у другој влади Бојка Борисова. И заиста, уколико дође до превремених избора, ниједна од њих неће моћи да самостално пређе цензус од 4% и уђе у нови сазив парламента. Из владајуће странке ГЕРБ су рекли да промена коалиционог споразума с Уједињеним патриотима није предвиђена, што значи да избори нису на помолу. Опозиција, са своје стране,изгледа да не планира да препирке у државном врху окрене у своју корист. Бугарска социјалистичка партија (БСП), која обично користи сваку прилику да затражи смену власти, реаговала је суздржано и оставку вицепремијера Симеонова назвала потезом једне веће слике и „победом пробуђене грађанске енергије.“ Ни Покрет за права и слободе (ППС) који подржава тезу да тренутно нема алтернативе актуелној власти није реаговао оштро. Према социолозима, осетно смањење поверења у владајуће странке у овој етапи не води јачању поверења у формације парламентарне опозиције. То су индиректно потврдили и протести организовани крајем прошле недеље у многим градовима широм земље. Протест чија је првобитна мотивација била висока цена горива у недељу је у престоници спонтано прерастао у захтеве за оставку кабинета, „смену система“ и кажњавање политичке класе. Рута протестне шетње обухватила је најважније институције власти, али су међу демонстрантима били само лидери малих ванпарламентарних формација, који нису искористили прилику да агитују за своје странке. Аналитичари су ипак скептични да ће последњи догађаји довести до пада владе.

Испитивање јавног мњења које је спровео један медиј открило је следећу замршену слику:

- Зима ће растерати учеснике протеста (20%)

- Борисов може и без четвртог заменика (26%)

- Влада ће пасти (42%)

- ППС ће подметнути раме подршке (10,0%)

- Без мишљења (2%)

У тако насталој ситуацији изналажење формуле за задржавање тренутног стања у власти је деликатан, али и потпуно изводљив задатак.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова