У среду бугарски парламент је прихватиo оставку потпредседника владе Валерија Симеонова и утврдио на овој позицији досадашњег шефа његовог кабинета Маријану Николову. Партија „Атака“, која заједно са ВМРО и Националним фронтом за спас Бугарске (НФСБ) чини коалицију Уједињених патриота, демонстративно није учествовала у гласању. Предлог промене није представио премијер Бојко Борисов, који није ни присуствовао дебати како би показао да је повлачење вицепремијера Симеонова интерни проблем патриота. Новог кандидата на положај потпредседника владе презентирао је лидер ВМРО Красимир Каракачанов, кога је, у међувремену, лидер партије „Атака“ Волен Сидеров позвао такође да се повуче са положаја вицепремијера и министра одбране. Дводневни исцрпљујући спорови међу управљачима резултирали су једино персоналном променом у саставу владе. Представник Фронта у извршној власти у улози вицепремијера и даље ће бити особа из блиског окружења Симеонова, а коалициони споразум партије Грађани за уједињени развој Бугарске (ГЕРБ) са Уједињеним патриотима остаје нетакнут.
Другачије, међутим, стоје ствари у склопу тзв. „мале коалиције“ Уједињених патриота. После оставке, Валери Симеонов се враћа у парламент на место посланице партије „Атака“, што мења однос снага унутар коалиције на неповољан за „Атаку“ начин. У посланичкој групи патриота „Атака“ остаје са 7 посланика, док ВМРО има 11, а НФСБ – 9, што смањује њен утицај у доношењу одлука. За „Атаку“ то је нарочито болно с обзиром на претензије њеног лидера Волена Сидерова да буде на челу листе Уједињених патриота на предстојећим изборима за Европски парламент. Те своје претензије Сидеров је најавио већ у мају, али их је лидер НФСБ Валери Симеонов директно одбацио, а лидер ВМРО Красимир Каракачанов чак није ни коментарисао, јер је категоричан да на челу листе Уједињених патриота на евроизборима треба да буде њихов представник у Европском парламенту Ангел Џамбазки.
Чињеницу да су односи у склопу „мале коалиције“ критични признају и сами њени чланови, а посматрачи не искључују да ћемо до Божића постати сведоци нових непријатељских испада између партијских лидера. У ствари постоје неспоразуми између „Атаке“, с једне стране, и НФСО и ВМРО, с друге. Без 7 гласова „Атаке“ у парламенту, гласови партија ГЕРБ (њих 95), ВМРО (11) и НФСБ (9) нису довољни за усвајање решења већином од 121 глас. Али су се на свим важним гласањима до сада 12 посланика партије „Воља“ и два независна посланика (један, који је напустио левицу, и један, који је био протеран из редова Покрета за права и слободе) обично подржавали владајућу коалицију. Уколико се та пракса настави, влада ће и даље имати парламентарну подршку. Међутим, угрожено је постојање Уједињених патриота као коалиција националистичких формација која је формирана ради учешћа у извршној власти.
Последње политичке драме у Бугарској су пре елеменат процеса новог преструктурирања националистичког простора уочи кампање за европске изборе. У октобру „Атака“ је одлучила да се пријави за чланство у Алијанси конзервативаца и реформиста у Европи, која се нада да ће после избора управљати Европском унијом у коалицији са Европском народном партијом. На форуму националистичких и популистичких формација из Источне Европе који је пре недељу дана одржан у Софији, лидерка француске крајње деснице Марин Ле Пен је алудирала да у Бугарској покрет за Европу нација и слободе препознаје као свог партнера партију „Воља“, а не формације у саставу Уједињених патриота – ВМРО, НФСБ и „Атака“.
Преструктурирање националистичког простора ће постати јасније када се приближи датум избора за Европски парламент – у мају 2019. године. Дотле ће управљати влада „Борисов 3“, јер чак ни потреси у коалицији нису оцртали неку алтернативу.
Превод: Александра ЛивенДруга политичка снага у новом парламенту коалиција „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ) позвала је на брифингу све партије и посланичке групе да јасно изјаве да ни у ком облику неће сарађивати с ДПС-Нови почетак Дељана Пеевског...
На изборима одржаним 27. октобра све политичке партије које ће бити заступљене у новом, 51. сазиву Народног собрања Бугарске, изузев странке „Величина“ („Величие“), забележиле су пораст броја гласова у односу на изборе одржане 9. јуна 2024. године. На..
Још једни ванредни избори су иза нас, али изузев незнатно повећане излазности у односу на изборе одржане у јуну о.г, још је тешко прогнозирати политичке конфигурације, које би омогућиле формирање редовне владе, коју ће изабрати 51. сазив Народног..
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва..