4. фебруара у Бугарској је ради заједничког обележавања 147 година од рођења Гоце Делчева боравила делегација на челу са премијером Македоније Зораном Заевим. Прелиминарна очекивања о овој посети су била да ће се у фокусу разговора наћи културна сарадња и превазилажење историјских спорова.
Међутим, верни свом већ устаљеном прагматичном стилу понашања премијери Македоније и Бугарске - Зоран Заев (који је пре него што уплови у политичке воде био успешан бизнисмен) и Бојко Борисов, су пожелели да се робна размена између две суседне земље повећа са тренутних 605 милиона евра годишње до преко 1 милијарде евра. С тим у вези Бугарска ће затражити сагласност Брисела за увођење нултих царинских стопа за робну размену између Бугарске и Македоније. Овде нећемо коментарисати у којој је мери то дозвољено сагласно правилима ЕУ него ћемо једино истаћи да је само у току 5 месеци после потписивања Уговора о пријатељству и сарадњи између две земље у августу 2017. године билатерална робна размена забележила раст за 15%, а затим до октобра прошле године за још 10%. За време посете поново је било речи о Коридору 8. Сада се већ прича о конкретном финансирању. Обезбеђено је 760 милиона евра за изградњу дуго одлагане железничке везе и ауто-пута од Скопља до бугарске границе. Премијер Заев је оптимистично из Софије изјавио да очекује да ће у јуну Република Северна Македонија започети преговоре о приступању ЕУ. После разговора са Зораном Заевим у Софији Бојко Борисов је истакао да 2017. нико није веровао да ће бивша југословенска република брзо решити своје спорове са Грчком и додао да је Бугарска прва земља која је одобрила нацрт Протокола о приступању Македоније НАТО.
Министри културе Боил Банов и Асаф Адеми су оправдали очекивања и потписали широки Програм сарадње у области културе. Очекује се убрзање сарадње у области позоришта, књижевности, библиотечког и музејског рада, ликовне уметности, организовања уметничких изложби и музичких фестивала, филма, музике и плеса, аудиовизије и заштите ауторских права. Међутим, привукло је пажњу то да су упркос заједничким оптимистичним изјавама новинарима, коментари две стране о раду на превазилажењу историјских спорова били прилично шкрти. Гости из Македоније су обећали да обнове споменик из Првог светског рата пуковнику Консатнитну Каварналијеву у околини Дојрана. Придржавајући се удобној и за сада делотворној формули – „оставимо историју историчарима“, Борисов и Заев нису коментарисали кашњење рада Одбора за решавање спорних историјских питања. Сагласно Уговору о пријатељству и сарадњи од 2017. године успостављена је „Заједнички мултидисциплински експертски одбор за историјска и образовна питања Бугарске и Републике Македоније“. Данас се, међутим, прича о два одбора – бугарском и македонском, која су до сада одржала тек три заједничке седнице. Да би задовољили радозналост публике и да би показали да се нешто ради, експерти у саставу одбора дају интервјуе медијима у две земље. Али видљивог напретка нема, можда зато што спорови нису историјске него идеолошке природе. Реч „историја“ подразумева трагање за чињеницама и истраживање чињеница и у овом свом чистом облику она је наука. Али су тумачења чињеница која стварају причу увек идеолошка. Ту настају и спорови. Идеологије стварају политичари и државници и само их они могу ефикасно мењати. Тако да се рад Одбора за превазилажење бугарско-македонских историјских спорова, без обзира на то да ли је он осуђен на успех или неуспех, неће у целини обавити без политичара. Они ће одлучити када и како.
Превод: Албена Џерманова
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва рекло је „не“ на референдуму одржаном 20. октобра 2024. године, на коме је требало да се грађани..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне..
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова..