Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

„Ко ујутру гаси звезде?“ – моноспектакл Диме Стојанова из групе P.I.F.

Групу P.I.F. су 1992. године у Варни основали Димо Стојанов и Иван Велков, а првобитно име јој је било „Resemblence.“ На почетку су стварали искључиво на енглеском језику. Од 1999. године свирају у Софији под називом P.I.F (Patriots In Fashion).

2000. године изашао је њен деби албум под насловом P.I.F. који је доживео велики успех а неке песме на њему постале су хитови, међу којима су „Приказка“ (Бајка), „Колело“ (Бицикл) и „Пътуване“ (Путовање). Уследила су још четири албума последњи од којих је објављен пре четири године - „P.I.F.5.“ С данашњим даном поставку групе чине Димо Стојанов (вокал), Иван Велков (гитара), Христо Михалков (бас) и Мартин Профиров (бубњеви).

Фронтмен формације Димо Стојанов је завршио Националну академију за позоришну и филмску уметност „Крстјо Сарафов“ у Софији. Позоришно образовање је увелико допринело да сви концерти групе буду својеврсни музички спектакли. Али је сада први пут наступио у позоришној представи „Ко ујутру гаси звезде?“ која је названа по истоименој песми групе.

У питању је представа за коју сам се припремао читавих 20 година, јер у њој, практично, причам о свом животу, каже Димо. Идеја се родила из жеље да група P.I.F. и редитељка Марија Банова одрже заједнички перформанс који је представљао сликање на песку, на светлећем столу, уз пратњу наших песама које изводимо у том тренутку. Кад смо саставили делове те идеје, дошли смо до закључка да је нам потребан текст. У томе је нам помогла сценариста Здрава Каменова која је добро упућена у све што смо до сада радили. Битно је поменути да су Марија и Здрава такође дипломирале на Академији а знамо се одавно. Тако смо дошли на идеју да Здрава напише монологе, а представа да буде моноспектакл. Крајњи резултат је шест великих монолога који описују живот и доживљаје сваког човека, независно од занимања. Крај сваког монолога води одређеној песми чије речи употпуњују целовитост слике. Тиме ј текст песме логичан завршетак монолога. То је оно по чему се ова представа разликује од осталих, за што највеће заслуге има Здрава Каменова. Гледаоци ће имати прилику да виде једну пробу групе P.I.F. на коју ја касним. Улазим у пробну салу и видим да нема четврте позорнице. На њеном месту је публика. Али то видим само ја. И почињем да приповедам. Играм неколико ликова што ми омогућава да стално импровизујем. Е сад, најзанимљивије у свему томе је што остали чланови групе не треба да виде шта ја радим на сцени, нити да чују о чему причам. Овај моноспектакл је и смешна, и озбиљна прича.

У јесен 2018. године представа је играна у различитим градовима широм земље где ју је публика добро примила. Први пут ће на великој сцени бити постављена 27. фебруара 2019. у позоришту Азарјан у Националном дворцу културе (НДК). До краја године ће Димо Стојанов и група P.I.F. представу „Ко ујутру гаси звезде?“ играти и на другим позоришним сценама у земљи.


Превела: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Стефан Диомов

“Здраво, пријатељу, како си?” – аутор "химне пријатељства" слави свој 80. рођендан

Дана 16. фебруара, један од највољенијих савремених аутора песама, Стефан Диомов, навршва 80 година. Много је његових хитова које су отпевали најпопуларнији бугарски певачи и групе. Диомов је, међутим, написао и музику за документарне филмове,..

објављено 13.2.25. 11.35
Костадин Гугов

90 година од рођења легенде бугарске народне музике Костадина Гугова

Рођен 12. фебруара 1935. године у Софији, у породици избеглица из Кукуша (Егејска Македонија), Костадин Гугов остаје познат као један од најаутентичнијих извођача народних песама са македонског фолклорног подручја. Његов деда био је музичар гардијског..

објављено 12.2.25. 11.00

Музика Милена Кирова – узбудљив спој класике и „сеоског фанка“

На питање „Где је мој дом?“ најлогичнији одговор би гласио: „Тамо где сам рођен.“ Међутим, живот, са свим својим непредвидивим путевима, уме да нам покаже да се осећај припадности не мора ограничити на једно место. Ова истина посебно важи за пијанисту..

објављено 11.2.25. 12.45