Социјална неправда је један од највећих страхова младих Бугара, а евроскептицизам и национални нихилизам нису међу њима. То су показали резултати компаративног социолошког истраживања младих у балканским земљама. 85% младих је рекло да им је изглед најбитнији. Лична самосталност и каријера су такође приоритети. Петина младих људи ништа не чита, а четвртина се не бави спортом. 61% младих Бугара не жели да емигрира, али су слабије образовани спремни на тај корак. О општем портрету данашње омладине разговарали смо са социологом Прваном Симеоновим, извршним директором Галуп интернешнала:

Потрошачки стил живота савременог човека и лоша култура коришћења слободног времена су међу главним факторима који показују зашто млади људи код нас одлажу напуштање родитељског дома, заснивање брака и родитељство. На речима већина исказује приврженост браку као традиционалној институцији, чак се може рећи да је она већа него раније, на речима је и модел два детета идеалан, међутим, на делу није тако. Умирујуће је сазнање да је то једноставно дух времена у којем живимо, дакле, наша омладина држи корак с временом.

Тек 14% младих се политички разилази с родитељима. Значи ли то да је сукоб између генерација ублажен?

Чињеница да се идеје младих људи подударају с идејама њихових родитеља је знак да је транзиција у Бугарској одавно завршена. Бунт против претходне генерације, бунт против очева је готов, што сведочи о нормализацији односа. Бурна политизација и борба између генерација су већ прошлост, ко зна, можда је то добро.

Младима је на првом месту и главна слобода, а тек на другом добра зарада. Сасвим мали део њих се занима за политику – тек 7%.

Претпостављам да су навели слободу јер мисле да је то правилан одговор. Међу страховима водећи је осећај социјалне неправде. А то је опет израз неке врсте нормализације пошто је дуго времена млада генерација заступала индивидуализам. Забрињавајући висок је проценат оних који се слажу да се у Бугарској оцене у школи купују, што сведочи о крајњој прагматизацији. Они су, такође, мишљења да знање стечено у школи и на универзитету не одговара захтевима тржишта рада. Поред тога, срећа је, по њима, један од битних фактора за проналажење посла, што свакако не говори добро о нашем друштву.

Млади воле друштвене медије, камо их воде технологије?

Технологије су већ достигле фазу вештачког интелекта и покушавају да уђу у наше тело. „Биолошки апгрејд“ је већ легитиман термин. Наредних година ћемо постати сведоци бурног развоја у том правцу, а сасвим друго питање је хоће ли све то бити доступно бугарском друштву. Такви и слични процеси деле свет на центар који то може себи приуштити и периферију која не само што не може, него се налази на нижем степенику на еволуцијској лествици. Јер ако ти можеш да апгрејдујеш своје очи, уши или нешто треће, а други не може, то је већ еволуцијски проблем. А млади људи чак и да желе да се удаље од технологија, нисам сигуран да ли ће их технологије пустити да оду.

Тек предстоји анализа резултата истраживања које је израђено на захтев Фондације „Фридрих Еберт“ а које је обухватило 10 балканских земаља, каже Прван Симеонов. Истраживање је припремио Институт „Иван Хаџијски“ и спровео Галуп интернешнал у Бугарској.

То што могу и сад рећи је да су забележени веома занимљиви нивои јавног мњења. Тестирали смо реакцију грађана на две провокативне тврдње: „поносан сам што сам држављанин своје земље“ и „било би лепо да у мојој земљи живе једино и само прави Бугари.“ Млади Бугари заузимају прво место на Балкану по обе тврдње. Дакле, расте неки патриотски осећај који чак могу рећи да излази ван оквира самог патриотизма. Можда зато што је на Западу то у моди. Или можда зато што на Балкану једино ми нисмо скоро ратовали због тога. У Бугарској изгледа нису популарни евроскептицизам и национални нихилизам, тј. ми ћемо тешко окренути леђа Европи, али нећемо одустати и од своје земље.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БГНЕС