Премијер Бојко Борисов најавио је полагање камена-темељца трећег моста на Дунаву између Бугарске и Румуније. Због постојања локалне железничке везе с обе стране реке изабрана је варијанта која ће мостом спојити бугарски Свиштов и румунску Зимничу. Према речима проф. Марина Русева предавача одрживог развоја и геоекономије на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“ ставови Румуније у погледу Дунавске стратегије и њених саобраћајних компонената имају већу тежину приликом формирања заједничке политике ЕУ. То је логично – због троструко већег територијалног, демографског и привредног потенцијала нашег северног суседа. Поред тога дужина румунског дела Дунава је преко 1.000 км, док је бугарски дуг 470 км. Знатан део доњег тока и делте Дунава отпадају на Румунију где већ има 3 моста, а планирана је изградња још два.По мишљењу проф. Русева Бугарској би више одговарало ако би трећи мост био подигнут између бугарског града Силистре и румунског Калараша. Он тврди да избор локације западно од бугарског града Русе а где се налази први мост између две државе„сведочи о потпуном одсуству просторне анализе и процене утицаја који би имао такав трећи инфраструктурни објекат“.

Чврсто сам убеђен да није довољна експертска оцена само математичара који без сумње могу решити такозвани транспортни задатак, нити пак искључиво политичара, каже проф. Русев. Желео бих знати да ли су у израду процене укључени стручњаци за интердисциплинска научна истраживања у области регионалне политике, економске географије, географије везане за саобраћајни приступ, саобраћајну ефикасност и тд.

Оправданост изградње моста и њена рентабилност не израчунава се само на основу финансијских показатеља, броја потенцијалних путника и количине пређених километара, географске доступности, саобраћајне доступности, категоричан је проф. Русев.

Ту је у питању и културна доступност, национална доступност. У  бугарским црноморским одмаралиштима увелико се надају запошљавању сезонских радника очекујући да се можда некима од њих ово место допадне, те да се трајније заселе и бар делимично реше демографске проблеме Бугарске. Приликом анализе праве се аналогије са подручјем града Видина (на северозападу Бугарске где је подигнут други мост између Бугарске и Румуније, прим. ур.), јер је тамо мост видљиво повезао и старе бугарске етничке заједнице у Банату са матичном земљом. Ми са овим трећим мостом стварно морамо потражити такву варијанту и у погледу Украјине и Молдавије. И са те тачке гледишта Силистра би као локација била боља варијанта по мом мишљењу.

Интерес Румуније јесте да мост буде изграђен западно од Русеа, интерес Бугарске пак је да он буде источно од Русеа.Упркос конкуренцији зашто не би почела истовремена изградња два моста тако што Букурешт и Софија обезбеде финансирање свако за свој пројекат?

Наравно да би било добро да идемо даље, на изградњу и четвртог моста. По мени, међутим, није добра идеја о истовременој градњи два моста. Ову тему можемо наставити још даље. До Београда је 60 мостова. После Београда, до румунске Констанце, има још 7. То значи да у западном делу реке на сваких 20 км дође по један мост, а источно од Београда сваки мост је удаљен од другога 160 км. Тих укупно 7 мостова је стварно смешно мало.

Превод: Ана Андрејева