У Софији ће своја врата отворити прогресивна школа за децу с аутизмом. Битно је да се обезбеди целовит приступ раду с аутистичном децом, каже Христина Бабалова, председник Удружења „Образовна једнакост – Аутизам.“
Број дијагностификоване деце с аутизмом је у сталном порасту. У Бугарској није познат тачан број малишана оболелих од аутизма, али према подацима Светске здравствене организације 1 дете у 160 има поремећаје из аутистичног спектра.* Овој деци су потребни професори и средина који ће им помоћи да превазиђу недостатке, те развију свој потенцијал.
Алтернативе пред ученицима с аутизмом су следеће: уписати дете у редовну школу где је најчешћа препорука да један од родитеља буде пратиља и персонални асистент, јер разредни старешина и специјалисти нису у прилици да се у потпуности посвете овом детету. Друга алтернатива је индивидуални облик наставе. Али у овом случају дете не ступа у контакт са друговима из разреда. Тиме не долази до интеграције која је од посебне важности за нашу децу, прича Христина Бабалова, мајка детета с аутизмом и председник Удружења „Образовна једнакост – Аутизам.“
С проблемима различитог карактера се суочавају родитељи, професори и сами ђаци, а као један од највећих се издваја недостатак стручне припреме већег дела наставног особља за рад с децом с поремећајима из аутистичног спектра. Ево шта је с тим у вези рекла гђа Бабалова:
Ако у једном одељењу са 20 ученика има једно дете с аутизмом, професор једноставно неће моћи да одржи час, а ако дете има неки проблем или не може да се прилагоди активностима у учионици, пратиља га изводи напоље како не би сметало осталој деци. Осим тога, недовољно се ради са специјалистима – имамо пола сата код логопеда недељно за дете с невербалним аутизмом.
С децом са посебним потребама раде и допунски сарадници чији број може да достигне 6-7 особа, што такође додатно оптерећује дете. Поређења ради, детету које иде у редовну основну школу обично предаје један учитељ. Број специјалиста који раде с мојим дететом често премашује 25 људи, каже Христина Бабалова, а они притом нису упознати с радом колега, тј. логопед не зна, рецимо, како учитељи и остали сарадници раде с дететом у школи.
Битно је да се обезбеди целовит приступ раду с аутистичном децом. То је родило потребу за оснивањем нове школе у којој ће се све специјалне делатности вршити на једном месту. Тиме ће се, поред тога што ће се побољшати веза и комуникација између појединих специјалиста, решити још један, такође озбиљан проблем, а наиме – путовање од специјалисте до специјалисте, јер дете које треба да у току једног дана посети неколико специјалиста, који живе у различитим деловима града, проводи много времена у саобраћају уместо да се одмара, бави се спортом или разговара с вршњацима. Стога се полажу велике наде у нову школу у којој ће бити формирана група за обуку и рад с аутистичном децом:
Реч је о заједничком пројекту који смо покренули уз подршку Основне прогресивне школе, прича председник Удружења „Образовна једнакост – Аутизам.“ Они су нас подржали у решавању тог проблема и пре свега у покретању питања образовања деце с аутизмом у јавности. Предстоји нам обука специјалиста који су спремни да у свом раду примене нове, доказане методике рада с аутистичном децом.
Биће формирана одељења у којима ће учити типична деца и група деце са поремећајима из аутистичног спектра. У настави ће се користити иновативна методика преузета из иностранства, која ће временом бити прилагођена потребама бугарске деце. Осим рада у правцу образовања, програм има за циљ да побољша и друштвено битна понашања аутистичне деце. Како би обезбедили комплексну бригу и ефикасан рад с децом, у јутарњим сатима ће се одржавати школске активности, а после подне је резервисано за допунску наставу, спортске активности, арт и музичку терапију.
Надамо се да ће више људи препознати ту проблематику и почети изградњу заједнице, мреже удружења налик на наше. Ми желимо да помогнемо институцијама у припреми кадра који ће бити стручно профилиран за рад с децом с аутизмом, рекла је Христина Бабалова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: лична архива
На данашњи дан, пре тачно 80 година, свет је заувек промењен првом употребом нуклеарне бомбе у ратном сукобу. Експлозије изнад Хирошиме и Нагасакија довеле су до огромних разарања и смрти. Тим поводом, Музеј "Земља и људи" у Софији данас..
Угледне јавне личности позвале су власти Бугарске да заузму став о ситуацији у Гази. „Док се у Међународном суду УН води поступак по оптужби за геноцид, Бугарска нема морално право да ћути или да се крије иза процедуралних разлога. Напротив – наша земља..
Бугарско друштво је на просечном европском нивоу по коришћењу генеративне вештачке интелигенције. То показују подаци репрезентативног испитивања, које је агенција „Алфа Рисерч“ спровела у периоду од 7. до 14. јула 2025. године на узорку од 1.000..
У Бугарској број незапослених лица у другом кварталу 2025. г. износи 110,5 хиљада, саопштио је Национални завод за статистику. Од тога, 60,8 хиљада..
Скоро половина бугарских грађана – њих 49,2%, подржава улазак земље у зону евра, против је 45,8%. Ово су показали резултати истраживања које је..
Споменик на врху Бузлуџа – симбол социјалистичке ере у бугарској историји и једно од омиљених места међу љубитељима мрачног туризма , и ове године..