Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Игра „Археолози против дивљих ловаца на благо“ или како очувати своју историју

Фотографија: archaeologia-bulgarica.com

„У Бугарској имамо проблема са илегалним трагачима за закопаним благом – они свакодневно наносе оштећења на археолошке објекте. Све је остало поправљиво – државу смо неједном обнављали, привреду такође, поправљали смо демографску ситуацију али ако уништимо историјске артефакте, не можемо их обновити.Зато смо решили да креирамо стону игру „Археолози против дивљих ловаца на благо“, којом желимо да обратимо пажњу на тај проблем, али на нестандардан и забаван начин“, каже доц. Људмил Вагалински, дугогодишњи директор Националног археолошког института са музејем при Бугарској академији наука(БАН), председник невладине организације „Archaeologia Bulgarica“, која је иницирала креирање ове игре. Циљ јој је промовисање археологије и заштите културно-историјске баштине Бугарске.

„Игра „Археолози против дивљих ловаца на благонамењена је деци изнад 7 година и одраслима. У њој учествују два тима – археолози и дивљи трагачи за благом који померају пионе у настојању да стигну до финиша са што је могуће више сакупљених артефаката који се послажу као пузле. Иначе је сваки од тих предмета откривен у неком реалном археолошком објекту“.

Има и мапа – за ловце на благо и за археологе које их усмеравају у игри. Брошура са савијањем у облику хармонике садржи занимљиве чињенице о археолошким објектима кроз које играчи пролазе: пећини Козарника, Месамбрији Понтики, Деултуму, Филипополису, Хераклеји Синтики, тврђави Хисарлак и др. Током игре два тима се суочавају са различитим ситуацијама – да рецимо, предамо налазе музеју, да их вратимо у лабораторију или да одемо у полицијску станицу, а најгора варијанта је када учесници игре морају у затвор. Игра наилази на велико интересовање у Бугарској и иностранству премда ће се њена енглеска верзија појавити у јуну. Она се јако допала и полицији у Баварској где ју је један полицајац који је одлазио у пензију добио на поклон од својих колега. Иначе се он дуго година бавио сузбијањем шверца културних добара.

Раскопавања у античком граду Хераклеји Синтики

Ако исход борбе са пионима може да буде овакав или онакав, у бугарској реалности, на жалост, у двобоју археолога и дивљих трагача за благом предњаче ови други, истиче доц. Вагалински:

Они су добро организовани и многобројни. Њима, за разлику од нас, информација није важна, они трагају за предметима, ако је могуће од племенитог метала. Прекопавају и иду даље. Доста су објеката упропастили. Желимо да станемо на пут овој ружној појави и да она остане у прошлости“.

Нарочито велик проблем су дивљи трагачи за благом на дунавској римској граници где они користе булдожере. „Органи реда покушавају да сузбију њихово деловање, али им недостају ресурс и мотивација“, констатује доц. Вагалински. Месни житељи из околине античке Рацијарије не скривају да:

У 90. годинама ХХ века, а и касније дешавало се да 20-25 багера истовремено копа по том граду. Они су велики део локалитета упропастили и сада ово место личи на месечев пејзаж“.

Према бившем директору Националног археолошког музеја у том погледу смо међу „одликашима“. „У Европи смо „без премца“ по илегалном прекопавању археолошких објеката - познати смо по томе, али остали не схватају зашто се закон не примењује строго и систематски.У неким местима старији људи покушавају да властитим средствима стану на пут дивљим трагачима. Пре неко време археолози су дали предлог који би донекле помогао у решавању проблема:

Са Министарством унутрашњих послова смо разговарали о стварању мобилне апликације уз учешће стручњака из Националног археолошког музеја. Она би омогућила брзо слање дојава од стране случајних сведока, али полиција касније није показала интересовање за овакву сарадњу“.

Идеја креатора игре „Археолози против дивљих ловаца на благо“ јесте да ако желимо да очувамо историјске артефакте на које се с правом поносимо, треба да подигнемо свест и информисаност јавности о том проблему, те да борбу против ове немиле појаве она препозна као своју ствар.


Превод: Ана Андрејева

Фотографиjе: archaeologia-bulgarica.com, wikipedia.org и dnevnik.bg


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Потписивање Нејског мировног споразума, 1919. г.

Годишњица припајања Западних покрајина Србији

На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..

објављено 6.11.24. 08.05

Тајна мисија цепелина L59 или како је Јамбол ушао у историју оборивши светски рекорд

Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је испорука муниције и других материјала немачким војним јединицама које су се у том тренутку налазиле на..

објављено 5.11.24. 12.05

Бакаџишки манастир чува вредне реликвије из доба ослобођења Бугарске

Волонтери се укључују у чишћење и обнову манастира Светог Спаса поред врха Бакаџик. Акција, која се одржава данас, 2. новембра, организовао је председник оближње сеоске општине Чарган – Стоимен Петров, јавља БТА.  Храм у манастиру је први у земљи..

објављено 3.11.24. 08.35