Сматра се да је сликање на перју птица древна индијанска традиција. Временом су и савремени сликари почели да користе ово веома необично "сликарско платно". Гаља Стојанова је можда једина у Бугарској која ствара слике на крхком птичјем перу.
Као што често бива, неке се ствари дешавају случајно. Пре 4-5 година сликала сам на камену, тражила сам неке мотиве и фотографије птица и сасвим случајно наишла сам на осликана пера, што је мени било веома занимљиво и „нашла“ сам свој следећи изазов – да се опробам у осликавању пера – сећа се Гаља Стојанова.
На самом почетку је користила голубово перје, а касније је „открила“ фазаново и ћураново перје, које је нешто шире и пружа већу могућност за сликање. Пре осликавања перо се мора обрадити на посебан начин.
Као прво треба га очистити, а затим се на њега наноси грунд, јер му је површина глатка али и клизава. Користим акрилне боје, које су бољег квалитета или акварелне боје, а када слика буде готова, треба се изоловати од атмосферских утицаја да би дуже истрајала у времену. Процес обраде није толико тежак, али изискује велико стрпљење и марљивост, јер се ради на малом, деликатном комаду платна, користе се ситни кистови, мора се сликати без грешке итд., али све то заиста вреди – одаје тајне сликања на перу птице Гаља Стојанова и каже да је најпре почела да слика птице и животиње, јер су то мотиви и Јана Дејвија, чија је осликана пера видела на интернету.
Касније сам решила да направим нешто другачије – наставља Гаља Стојанова. – Пошто волим да сликам иконе, на неколико пера насликала сам црквене ликове. У последње време сликала сам лазарице. Резултат је веома добар – лазарице су атрактивне и допале се многим људима.
Сликање по перима је индијанска уметност, али они који се данас њјоме баве, оживљавају је на свој начин – сматра Гаља Стојанова. – Моја осликана пера доносе поруку: Будимо слободни попут птица, будимо креативнији. У уметности има још пуно изазова који нас чекају.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: лична архива
Изложба „Митологија мог акваријума“ сликарке Светлане Генчеве, која се данас може погледати у културном простору „Црвена кућа“ у Софији, посетиоцима нуди јединствену прилику да доживе уметност на сасвим нов начин. „Ове 'живе слике', уз помоћ апликације..
У најновијој дигиталној рубрици „Зграде причају“, Регионални историјски музеј – Софија представља приче о знаменитим зградама у центру главног бугарског града, као и о људима који су некада живели у њима. Ова иницијатива, која обухвата видео-материјале,..
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..