Заједничку бугарско-српску изложбу под насловом „София и Београд. Археолошки бисери“ житељи и гости два главна града могу погледати до краја јула месеца. У софијском скверу „Кристал“ експозиција је отворена 10. јуна, а испред Галерије Српске академије наука и уметности (САНУ) отварање је планирано за 14. јун. Овом манифестацијом обележавају се 140 година од успостављања дипломатских односа између Бугарске и Србије и 15 година од покретања сарадње између Бугарске академије наука (БАН) и САНУ.
Изложба је приређена у оквиру пројекту прекограничне сарадње Бугарске и Србије чији је циљ истраживање и представљање археолошких култура на територији две земље, објашњава археолог Снежана Горјанова, куратор изложбе с бугарске стране.Жеља нам је да изађемо на отворено подручје, тако рећи да се археологија сретне са грађанима, не само са сталном публиком која ионако долази у музеје да би задовољила своје интересовање. Хтели бисмо да житељи две престонице који све чешће гостују једни другима виде понешто од историје другог града и да мање-више упознају нашу балканску прошлост која је, истина, слична, али ипак са доста разлика.
Археолошка открића два главна града постају доступна грађанима на идеју Националног археолошког института с музејем при Бугарској академији наука и Српске академије наука и уметности.Шта у раду српских археолога представља највеће интересовање за бугарске научнике?
У Средњем веку и доба Османског царства Београд је био на граници између европског и османског света што је дало посебан печат архитектури и култури града. И Османлије и Западни Европљани су градили утврде на том месту како би ојачали своју власт. Поред тога Београд располаже драгоценим објектима из праисторије као и из доба римског Сингидунума. Ми пратимо целовити развој Београда и Софије - од праисторије до савремености. Премда су периоди успона различити за сваку од две престонице, имамо могућност да направимо продубљена поређења. Оно што их несумњиво повезује је пут који постоји у току миленијума, а познат је као ViaDiagonalis – он је повезивао северне границе Римског царства са Константинопољем, а на њему су Београд и Софија одувек били значајне станице.
Што се тиче научних контаката археолога из две балканске државе, Снежана Горјанова каже:
Рекла бих да је наша сарадња стварно добра, а нарочито задњих 15 година. Добро се знамо, а понекад и виђамо. Једна конференција Археолошког друштва у Пироту била је погодна прилика да нас колеге из Србије посете – остали су импресионирани како су у Софији експоновани и уклопљени у урбани амбијент бројни археолошки налази.
Превод: Ана Андрејева
Фотографиjе: Иво Иванов и БГНЕСРоман „Временско склониште“ Георгија Господинова, у преводу Хане Сандборг на шведски језик, уврштен је међу пет књига које су ушле у ужи избор за Шведску међународну књижевну награду. Ово је јединствена награда која се додељује како ауторима, тако и..
У ивајловградском селу Хухла 26. пут заредом одржава се културни фестивал „Мистерије Хухле-2024“. До 23. септембра три етничке групе – Бугари, Грци и Турци окупљају се на тргу у Ивајловграду под мотом „Људскост без граница“. Инспиратор и организатор..
Бугарска култура и домаћа традиција, које су донедавно остатку света деловале егзотично, постепено постају део светске културе 21. века. Ауторски ручно рађени производи, у којима се преплиће наша национална традиција са елементима..
Дани хрватске археолошке баштине почињу данас у Националном археолошком институту при БАН у Софији, а трајаће до петка, 8. новембра. Организатори..