Добруџа која се налази на североистоку Бугарске највећи је извор надахнућа за Јордана Јовкова, једног од најпознатијих и најомиљенијих домаћих прозаиста. Добруџа као место дешавања његових приповедака заузима посебно место са својим непрегледним просторима засејаним махом житарицама на којима мукотрпно под ужареним небом ради хиљаде сељака. И данас је овај регион најважнији за обезбеђење биланса житарица земље, али je уврежена представа да је он искључиво аграрни и да није ничим другим значајан, погрешна. Ово подручје је занимљиво са еколошке и туристичке тачке гледишта.

Последњих година у региону се развија сеоски туризам – многе мале симпатичне куће на селу претворене су у гостинске куће. Таква једна кућа налази се у селу Безмер, општини Тервел, на око 30 км од копнене границе према Румунији. Село у коме живе Бугари, Турци и Роми годинама је пример суживота и толеранције припадника различитих етноса. Године 1989. око 600 његових житеља било је приморано да се одсели у Турску. Касније су неповољни економски услови били разлог да се све већи број овдашњих људи опрости од завичаја. Ипак су остали ентузијасти који доказују да је Добруџа жива, да се развија и да је богата добрим људима и традицијама. Међу њима је Невена Денева која је направила гостинске куће:

“Мој циљ је да у овом подручју туризам учиним популарнијим, да што је могуће више људи сазна како и ми у Добруџи имамо леп фолклор, традиције, очуване занате. Мештани који негују традиције радо би их представили гостима. По занимању сам економиста. Одавно ми се по глави мотала идеја да створим гостинске куће са музејским кутком. Одувек ме вукло према томе јер се читава моја породица бавила фолклором и занатством. Сви добро певају, свирају. Када сам отишла у пензију решила сам да куће свекра и свекрве које је мој супруг добио у наследство претворим у гостинске куће са малом музејском збирком која приказује начин живота и фолклор житеља Добруџе. Кућа привлачи како госте који траже смештај у домаћинској атмосфери, тако и посетиоце које занима етнографска поставка у приземљу“.

Невена Денева каже да је тај свој циљ остварила уз минималну финансијску потпору европских фондова. “Износ није нешто нарочито, али ми је био веома важан, јер ми који живимо у Добруџи знамо да ценимо сваки лев који смо уложили”, каже она, захвална због могућности да добије подршку из тих фондова.

“Добруџа и конкретније ово подручје око Тервела где се налази и село Безмер, нису познати као туристичко одредиште. Али и ту као и на многим другим местима у Бугарској има се шта видети. 20 километара од Безмера налази се археолошки локалитет Оногур. Археолози такође одседају у нашој кући и сваке вечери одушевљено причају о својим открићима”, наставља гђа Денева.

Код села Оногур раскопана је и тврђава из раног византијског доба која се зове Палматис. Била је изграђена на површини од 20 хектара. У 6. и 7. веку варвари су у неколико наврата спаљивали и разарали древни град. Његова базилика је грађена за владавине цара Јустинијана Првог /527-565/. 

Али највеће богатство Добруџе су њени људи, традиције и фолклор, категорична је Невена Денева. Многи занати су још живи, тако је и у Безмеру. Етнографска експозиција такође даје увид у начин живота људи у недалекој прошлости. Чим су сазнали о идеји да се у њиховом селу приреди етнографска збирка, многи житељи су дошли код Невене и поклонили старе артефакте – оруђа рада, разбоје, чипке, везове, ћилиме и др.

“Овде сам приказала занате раширене у Добруџи као и начин рада у оним годинама – на прелима и поселима, на њиви, убирање летине, ткање. Све што сам на поклон добила од овдашњих људи скупила сам на једном месту. Свако је имао жељу да донесе неки традиционални предмет у настојању да све то види што је могуће више људи”.

Неретко овде гостују Турци који су се одселили у Турску. Могу се чути песме на различитим језицима овдашњих етноса. Уколико вас пут нанесе у крајњи североисток Бугарске, не заборавите да ће вас у селу Безмер дочекати кућа гостољубивих људи отворених срца.

Превод: Ана Андрејева