Гласине око тога да ли ће велики гасовод „Турски ток“ (“TurkStream”) из Русије кроз Турску, Србију, Словачку, Мађарску и Аустрију заобићи Бугарску већ су ућуткане, а и свака сумња у том погледу је уклоњена. Уговор о изградњи бугарске деонице гасовода потписан је између "Булгартрансгаса" и конзорцијума "Аркад" (ARKAD) у којем учествују саудијске компаније. Ту ваља истаћи да се премијеру Бојку Борисову више допада назив „Балкански ток“, а руска страна нема ништа против коришћења овог имена. Сагласно том уговору руски гас који из Турске долази овим гасоводом, а који је намењен клијентима у унутрашњости континента, ући ће у Бугарску на турској граници, проћи ће 474 км на бугарској територији, после чега ће прећи на српску територију. Преостаје да ова деоница гасовода буде изграђена, а прве количине гаса ће потећи још 2021. г. Трошкови изградње износе 1,1 млрд евра, а рок пуштања у експлоатацију трасе је 615 календарских дана од потписивања уговора.
Какве користи имају Бугарска и средњеевропске државе од тог гасовода?
Наизглед Бугарска од тога не добија ништа нарочито. Планирана годишња транзитна такса је око 100 млн евра. Њоме ће се у току 10 година отплатити изградња гасовода. Нема неких других финансијских повластица. С друге стране овим гасоводом Бугарска заузима важно место на гасној мапи Европе и постаје незаобилазни чинилац у снабдевању низа земаља на континенту енергијом. Од тога можда и нема неке материјалне користи, али је битно за целу ту групу држава. Тим пре што ова нова инфраструктура потврђује правилност и целисходност идеје и намера бугарских власти да претворе земљу у својеврсно гасно чвориште, не само за регион, него и за Средњу Европу. У питању је пројекат о европском гасном хабу „Балкан“ у земљи који ће се пунити гасом различитих добављача и продавати трећим клијентима. До сада је Бугарска располагала једино руским гасом иако је учинила успешни покушај набавке америчког течног гаса. Бугарска је потписала и уговор о куповини једне милиајарде кубних метара азербејџанског гаса од 2020. г. надаље. Ближи се крају изградња интерконективне везе која се уз делимичну финансијску потпору ЕУ остварује са Грчком између Комотинија и Старе Загоре што ће омогућити испоруке гаса не само из САД него и са Блиског истока и медитеранских земаља у обиму од око 5-6 млрди кубних метара годишње. А од свега тога земља ће имати директну финансијску корист. Такву ће осетити по свој прилици и грађани који ће моћи да купују гас по повољним ценама, јер ће део тих 15,75 млрд кубних метара годишње који ће пролазити „балканским“ гасоводом бити намењен унутрашњој потрошњи, а то ће подстаћи гасификацију домаћинстава. Поред тога диверзификација испорука је друго име за енергетску сигурност. Управо се то постиже сада што ће можда имати повољне економске и политичке последице по земљу и државе Средње Европе које ће се гасом снабдевати из новог гасовода.
Превод: Ана Андрејева
Након што Бугарска постане чланица еврозоне, очекује се да ће извоз земље расти за 5,8% годишње. Трговина робама могла би да се повећа за 3,3%, док ће раст у сектору услуга достићи 8,4%. Ове прогнозе произлазе из анализе компаније за осигурање..
Разматрање и усвајање најважнијег финансијског закона у земљи, односно буџета за 2025. годину, одложено је у Парламенту за ову годину. „Ако до 19. јануара буџет не буде усвојен, земља ће бити парализована. И школе, и болнице, и јавне службе, све што..
Министарка финансија у техничкој влади, Људмила Петкова, бранила је параметре нацрта буџета за 2025. годину пред посланицима из надлежне комисије. Она је истакла да буџет за 2025. одражава политике спровођене последњих година. Расходи премашују..