Бугарска се поноси својим новим прваком који је ушао у Гинисову књигу рекорда.Сасвим недавно је Маријана Павлова, рођена у граду Смољану у Родопима, званично добила Гинисов сертификат за постигнути рекорд најнижег женског гласа на планети.Рекорд је остварен у студију Ендија Брука, рок музичара и тонског редитеља који је радио са многим познатим именима светске поп и рок сцене.
Маријана која је ћерка популарне родопске певачице Христине Љутове, признаје да одавно сања о таквом одликовању:
Била сам апсолутно уверена у себе. Да отпевам најнижи тон није ми било никакав проблем. Још као ученица, у градском хору Смољана, певала сам у најнижем регистру. То се наставило и када сам била ђак Националне школе фолклорних уметности у селу Широка лака, а затим и у професионалном фолклорномсаставу „Родопа“.
Ансамблу „Родопа“ у Смољану Маријана је посветила 16 година своје каријере, потом се доселила у Софију где је певала у хоровима „Вања Монева“ (тада „Космички гласови”), “Драгостин фолк национал”, “Велики бугарски гласови” и у камерним саставима- квартету “Славуј” и трију “Родопеја”. Истакнути домаћи композитори Красимир Кјуркчијски и Стефан Драгостинов опет су њој поверили певање у ниском регистру.
Још пре 19 година Стефан Драгостинов је написао три песме за трио „Родопеја“, којима је требало да отпевам „де“ у великој октави што је веома ниски регистар за женски глас. То је тонски распон мушког гласа - бас-баритона. Затим сам у Манчестеру са њим отпевала "це" – „це гранде“ га зову музичари. (бележи се са великим словом C). Мој тон који је ушао у Гинисову књигу рекорда je1B у контра октави".
За слушаоце БНР Маријана Павлова је демонстрирала своје извођење, за које јој је признат Гинисов рекорд за најнижи женски глас у свету. Чујте:
Била сам разочарана што имућнији Бугари нису желели да инвестирају у квалитетну уметност– наставља Маријна Павлова. – У то време је мој брат са породицом већ живео у Лондону. Затим је тамо отишла и моја млађа ћерка која се удала, родила дете, унуку која је пола Кинескиња. Да бих јој помагала у одгоју детета и ја сам се преселила у Лондон. Нисам, међутим, прекинула везу са Бугарском. И даље сам члан састава "Драгостин фолк" и са њим обилазим сцене Бугарске и света. Организујем и воркшопове– у Француској, Швајцарској и Немачкој. Енглеска је такође земља која пружа више могућности досељеницима и овде се добро осећамо. Наравно да ми Бугарска недостаје и посебно Родопи где нисам била већ девет година. Срце ме боли када ми у сећање искрсну Роженске пољане. Пред спавање ми понекад у глави зазвучи песма која је својеврсна химна Родопа „Бела сам, бела јуначе“у пратњи родопских каба-гајди. И то ме умирује..."
Публика у Софији може да послуша Маријану Павлову 22. октобра на концерту „Драгостин фолка“ у Националној музичкој школи "Љубомир Пипков" којим ће састав обележити 25 година свог оснивања.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: лична архива
"Нова одећа је пола лепоте" - каже једна стара бугарска изрека. Оделу се и дан-данас придаје велики значај, али у овом прилогу биће речи о традиционалним бугарским ношњама. Старинске бугарске ношње су изузетно разноврсне и богате..
Највећи традиционални празници Бугара у пролеће праћени су и највећим општесеоским колима. Пролеће је традиционално доба највећих празничних кола током године. Она почињу од Ускрса – најлепшег празника у годишњем календару Бугара . Велика..
У нашим данима људи се 1. априла забављају када успеју да разним смицалицама и шалама обману некога и не љуте се, ако их неко превари и на њихов се рачун нашали. У бугарском народном календару не постоји посебан Дан посвећен пошалиц ама ,..