Подкаст на српском
Audio Player
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

„Велики бугарски гласови“ учествовали у Седмом међународном фестивалу нематеријалне културне баштине у Кини

Фотографија: личен архив

„Велики бугарски гласови“ је фолклорни хор који је познати бугарски диригент Здравко Михајлов основао 1971. г. Од 1999. г. његов уметнички директор и диригент је Илија Михајлов. Репертоар хора укључује изворни бугарски фолклор у обради композитора Филипа Кутева, Красимира Кјуркчијског, Стефана Драгостинова, Петра Лјондева и др. а нека дела су специјално написана за тај хор. Поред народних песама састав изводи и источноправославна појања. Солисти „Великих бугарских гласова“ били су Натка Караџова, Калинка Влчева, Надежда Хвојнева, Христина Љутова, Кремена Станчева и још многи други народни певачи. Хор је учествовао у најпрестижнијим светским музичким фестивалима, гостовао је у Европи, Русији, Северној Америци и Израелу, добитник је више награда.


Издао је 25 албума и три DVD-ја. 2004. г. Национални филмски центар посветио је саставу документарни фим ,,Гласови“, а 2009. г. екипа француске продуцентске куће Eva Production, по наруџбини Mezzo телевизије боравила је у Бугарској да би овде са њима снимила део серије ,,Највећи хорови Европе“.

Повод разговора са Илијом Михајловим је наступ хора на форуму у Кини на којем су први пут наступили уметници из Бугарске:


Учествовали смо у Седмом интернационалном фестивалу нематеријалне културне баштине у Кини, у граду Ченгду, покрајина Сичуан. То је огроман фестивал који се одржава под патронатом УНЕСКА и Министарства културе Кине - потрајао је 10 дана. Специјално за тај фестивал је изграђено сајмиште, на којем се током целе године приређују експозиције. Није то само фестивал музике. Фокус је на свему што је од непролазне вредности – присутни су традиционални занати и уметности каква је рецимо производња чаја. Кинезима је духовни елеменат приликом производње и испијања чаја битнији него комерцијални разлози за гајење плантажа чаја. Са пет континената било је присутно 15 професионалних састава, из Европе су поред нас били и хорови из Енглеске и Русије. Наш наступ био је изузетно добро примљен. Мени је то причинило велику радост, јер до тог тренутка нисам био у том делу Азије.

У току 10 дана „Велики бугарски гласови“ су имали 15 наступа на фестивалу. О репертоару прича опет диригент Илија Михајлов:

За концерте у Кини изабрали смо дела неких од најзначајнијих домаћих композитора: Филипа Кутева, Красимира Кјукчијског, Стефана Мутафчијева, Петра Лјондева. Специјално за фестивал наш пријатељ Стефан Драгостинов је компоновао два дела која смо извели на кинеском –„Здраво Кина, Бугарска те поздравља“ и „Плави јасмин“. Ова друга је традиционална кинеска песма, али смо је ми отпевали у бугарској фолклорној обради. Организовали смо и мастер клас у државној музичкој школи Ченгдуа. Међу учесницима фестивала било је и девет кинеских група. Јако су ме импресионирали њихова дисциплина, професионализам и смиреност као понашање и као начин размишљања.

„Велики бугарски гласови“ добили су од Кинеза позив и идеје о будућој културној размени.




Превод: Ана Андрејева

Фотографиje: лична архива


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Да ли верујеш?“ – блуз пројекат Ангела Дјугерова

Ангел Дјулгеров је гитариста, виолиниста, аутор музике, аранжер и бенд-лидер, који последњих година ради са највећим звездама бугарске музике, као што су Лили Иванова, Љубо Киров и многи други. Поред учешћа у низу успешних пројеката, он успева..

објављено 11.4.25. 13.05

DEEP ZONE Project и нова верзија познате песме Милене Славове "Истина"

Група DEEP ZONE Project је објавила нову верзију песме „Истина“ са репертоара Милене Славове – најпровокативније даме бугарске рок сцене 80. година прошлог века, која је храбро стварала нову музику, текстове, визију и претворила се у омиљену..

објављено 10.4.25. 12.55

На Међународни дан Рома – "Taj Mahala"

Од 1990. године на предлог Међународне ромске уније 8. април се обележава као Међународни дан Рома – дан прославе ромске културе и подизања свести о проблемима с којима се Роми суочавају. Музика је одувек била важан део ромске културе и..

објављено 8.4.25. 11.35