Увођењем новог бонус-малус система осигурање од аутоодговорности у Бугарској може да поскупи до 4 пута. То предвиђа нови предлог закона Комисије за финансијски надзор, који је она ставила на јавну расправу. Премија осигурања ће се утврђивати применом 7 степена на бази пријављених штета проузрокованих одговорношћу осигураника, а возачи ће бити разврстани у неколико класе. У зависности од класе возача, његов попуст може да буде између 23% и 25%, док поскупљење премије осигурања за несавесне возаче може да достигне 400%. Нови облик бонус-малус система повезује осигурање од аутоодговорности са власником аутомобила и возачем, а не са моторним возилом. Од 2020. године почиње бележење прекршаја на бази којих ће се формирати цена обавезне полисе осигурања, а нови систем ступа на снагу 2021. године.
„Нови бонус-малус систем је мање строжи од претходног, али и он има пуно недостатака. Постоји потенцијал да се промени понашање возача на путу, али тај потенцијал није пропраћен прогнозним бројкама везаним за промене до којих евентуално може доћи, а то су, на пример, мањи број незгода на путу, мањи број прекорачења брзине, мањи број страдалих у јединици времена – рекла је у интервјуу Радио Бугарској Надежда Минкова са Института за безбедност на путу и наставила: До овог тренутка постоји јасноћа само у погледу трошкова. Јасни су трошкови које ће имати осигуравајућа друштва за прилагођавање њихових информационих система, трошкови судског система и МУП-а за гарантовање сигурности свих процеса, гарантни трошкови и др. Са тачке гледишта осигурања прекршаји за које је Законом прописано кривично гоњење нису од значаја. У том контексту, како би систем деловао ефикасно, он треба да буде добро мотивисан количински од предлагача. Забрињава такође правни институт застарелости и предвиђени рок рехабилитације. На пример, бугарски Закон о безбедности саобраћаја на путевима предвиђа за једно прекорачење дозвољене брзине кретања од 20 до 30 км/ч у насељеном месту казну и рехабилитацију од годину дана. За рачун тога бонус-малус систем предвиђа рок рехабилитације од 3 до 4 године за једно прекорачење брзине, што ми се чини претераним.“
Радна група при Институту за безбедност на путевима уз учешће представника академске заједнице је представила своју концепцију система.
„Комисија за финансијски надзор је узела у обзир поједине наше предлоге у вези са бонус-малус системом. Међу њима је упис возача и круга лица којима он уступа своје моторно возило. Као и предлог обезбедити осигуравајућем друштву приступ историји штета сваког корисника возила.“
Људи сматрају да бонус треба да „коригује“ понашање возача. По речима Надежде Минкове, међутим, цена премије осигурања не одређује се увођењем било каквог система:
„С обзиром на актуелну формулу генерисања бонуса и малуса, он може да буде стварно видљив само ако су цене премија осигурања статичне у времену. Али на позадини сталне тенденције узлазног кретања цена због повећања трошкова осигуравајућих друштава или због повећања износа просечне штете, корисници неће осетити ефекат бонуса и наредне године можда ће платити чак веће износе за осигурање од аутоодговорноси. У сличној хипотези сигуран је само малус.“
Према Надежди Минковој сваке године у земљи се региструје око 300.000 аута, односно отприлике 10% свих моторних возила. То значи да за 5 година сваки други власник мења кола. Истовремено за 5 година свако други ће се са максималног бонуса (25%) вратити на нулти бонус ако прода свој ауто или се определи за његову рециклажу, што у великој мери демотивише возаче и натераће већи део њих да што је могуће дуже времена возе свој стари аутомобил.
„То је непроцењени секундарни ефекат. Ако настојимо да уводимо еколошке стандарде и да нашим путевима саобраћају новија и безбеднија возила, не би требало да ометамо обнављање возног парка“, прецизирала је у закључку Надежда Минкова.
Превод: Александра Ливен
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у..