Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Европа поштује мањине

Зашто је етничким и културним мањинама у Европи потребна заштита и какве мере предузима ЕУ

Око 8% грађана ЕУ припада мањинама а око 10% говори на неком регионалном или мањинском језику, видно је из података наведених у резолуцији у којој стоји да је Европа мозаик култура, језика, религија и традиција који уједињују људе заједничких вредности. Заједничко је и схватање да сви европски грађани треба да слободно говоре на свом матерњем језику на улици и другим јавним местима. Још увек не постоји општеевропски правни оквир који дефинише појам мањине.Зато и можда различите државе приступају појму мањине на различите начине. У Немачкој, рецимо, набрајају етничке или језичке мањине као што су Данци, Лужичани,Фризи, Роми и Синти. У земљама попут Белгије као и у државама ван ЕУ (на пример Русији и Молдавији) даје се општа дефиниција мањине али се не набрајају мањинске етничке и језичке заједнице.

На сличан начин је решено и питање финансирања заједница у циљу очувања националне самосвести, културе и језика. Овакав начин регулисања овог проблема изазива несигурност у заједницама које негују своју културу и традиције.

У Бугарској постоји правни оквир који одређује једнака права за све грађане без обзира на њихову народност, расу, религију и социјални статус. Министар спољних послова је овлашћен да брани права бугаских националних мањина у иностранству. Још увек наше заједнице у иностранству наилазе на тешкоће када траже средства за своје активности.Новинар Јосиф Давидов који је пише за лист Бугара у Шпанији „Нова дума“ („Ново слово“) тврди да је финансијска помоћ бугарским медијима у иностранству важна, али ништа мање важни су и циљеви који се постижу захваљујући тој помоћи.

„Сваки Бугарин у Шпанији који има властити бизнис може да издвоји 50. 000 евра. Ево, рецимо, Румунија, између осталог издајемо и лист на румунском, има Министарство дијаспоре. Сваке године оно расписује конкурс и на основу тога додељује субвенцију између 10.000 и 15.000 евра румунским медијима у иностранству“.

У Хрватској, најновијој чланици ЕУ, држава финансира мањине и њихове активности. Дијана Гласнова издаје у Загребу двојезични часопис „Rodna riječ“ – на бугарском и хрватском, за потребе Бугара и Хрвата.

„Желимо да Хрватима објаснимо ко смо ми, каква је Бугарска. Ко би показао поштовање према мањини која је непозната? Јединствени смо у ономе што пишемо на бугарском и хрватском.Практично сада наш часопис читају председница Хрватске и министри владе Републике Хрватске, а већ четврту годину на њега се претплаћује и Конгресна библиотека у Вашингтону. И све се то у потпуности финансира од стране хрватске државе. И то се односи на све националне мањине у Хрватској.“

У циљу уједначавања и побољшања услова у којима живе националне и језичке мањине у Европи пре године дана, 13. новембра, Европски парламент је изгласао резолуцију која позива Европску комисију да испуни минималне стандарде који се односе на све мањине у ЕУ. Гарантовање једнаких могућности мањинским заједницама да учествују у политичком и друштвеном животуједан је од тих стандарда као и подршка знањима, укључиво и кроз успостављање и одржавање материјалних културних фондова. Подстиче се такође употреба мањинских језика у медијима и лиценцирање медијских услуга за мањинске групе. Наводе се теме као што су приступ образовању на матерњем језику и на језику државе у којој живе припадници мањина, укидање административних и финансијских препрека које би осујетиле језички диверзитет и приступ мањина пуном спектру занимања у одређеној држави. Сада очекујемо шта ће предузети Европска комисија са њеном председницом Урсулом фон дер Лајен која је у свом програмском говору пре именовања на положај изјавила да ће бранити владавину закона за сваког грађанина ЕУ и да ће то бити у фокусу њене визије о Унији једнакости, толеранције и социјалне праведности.


Превод: Ана Андрејева

Фотографиje: БТА


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Дијан Стаматов

Директори школа, наставници и родитељи траже забрану ТикТока у Бугарској

Директори школа, наставници и родитељи у Бугарској позивају на потпуну забрану друштвене мреже ТикТок због све чешћих инцидената који укључују децу. Најновији случајеви повезани су са покушајима изазова попут „Супермена“ и „Спајдермена“, који су већ..

објављено 16.12.24. 13.40

„Трамвај 83“ – нова атракција за туристе у Софији

Најновија туристичка атракција у главном граду Бугарске, „Трамвај 83“, који припада општинском предузећу „Туризам“, биће званично отворена данас уз лимену музику репрезентативног оркестра Копнене војске. Трамвај, који се налази на тргу „Бански“,..

објављено 16.12.24. 09.15

Три огрличаста пекара и смеђи капуцин нове звезде зоолошког врта у Старој Загори

Зоолошки врт у Старој Загори добио је нове становнике – три женке огрличастог пекара и мужјака смеђег капуцина по имену Лучо. Животиње су пристигле из Зоолошког врта у Софији на основу уговора о размножавању. Ова пракса размене животиња између..

објављено 15.12.24. 09.05