Година 2019. која је на измаку оставља трајан траг у међународним односима Бугарске. Догађај који се посебно истиче у везама са ЕУ јесте препорука Европске комисије о укидању мониторинга земље у области правосуђа и унутрашњих послова. 12 година након пријема у Унију 2007, крајем октобра 2019. Бугарска је добила признање за то што је испунила услове о владавини закона и борби против корупције. Савет ЕУ и Европарламент још нису донели формални став о томе, али нико не очекује да би такав став могао бити негативан.Опет у октобру Европски одбор за реструктурирање банака је наговестио да у првој половини 2020. г. Бугарска може приступити Механизму девизних курсева ERM II. Ако се то догоди, по мишљењу међународне бонитетне агенције Fitch земља може да уведе евро од почетка 2023. г. Завршетак године није толико оптимистички када је у питању улазак у Шенген зону. Упркос дуготрајним уверавањима од стране различитих држава да ће се Бугарска бити примљена у Шенген, поткрај 2019. перспектива о пуном приступу простору слободног кретања људи и капитала остаје веома нејасна.

Пошто је влада платила око 1,1 млрд евра за набавку осам нових ловачких авиона F-16, Бугарска је заузела друго место у НАТО, после САД, по проценту БДП који се издваја за одбрану.Он је премашио 3%, што сврстава земљу испред Грчке, Енглеске, Естоније, Румуније, Пољске, Летоније.Ових дана је обелодањено да је Бугарска предложила да у граду Варни буде лоциран координациони НАТО центар војнопоморских снага у Црном мору.Тако је крајем 2019.г. постало видно да је Бугарској поверено посебно место у плановима Алијансе о јачању присуства у Црном мору.

Крајем новембра премијер Бојко Борисов и председник Доналд Трамп потписали су у Вашингтону Оквирни документ о стратешкој сарадњи између Бугарске и САД.Предмет разговора на највишем нивоу били су пројекат о изградњи НЕ "Белене", гасни коридори преко Бугарске, модернизација војске и безбедност у Црном мору. Америчке компаније “Локид Мартин”, “Нортроп Груман”, “Ошкош Дифенс”, “Текстрон” и Ај Би Ем показале су интерес за заједничку производњу оружја и борбене технике са бугарским фабрикама оружја и за учешће у тендерима за набавку нове технике за војску Бугарске.

Узлазни развој односа Бугарске на европским и евроатлантским просторима пропраћен је епизодама са обрнутим знаком у везама са Русијом. Бугарска је протерала руског дипломату осумњиченог за шпијунажу иако је у 2018. упркос спољном притиску одбила да предузме сличну меру поводом случаја Скрипаљ. У одговор на то је Русија прогласила персоном нон грата првог секретара амбасаде Бугарске у Русији. Председник Владимир Путин је оптужио Бугарску да свесно одуговлачи реализацију пројекта о изградњи гасовода „Турски ток“ на својој територији. Премијер Бојко Борисов је категорично негирао ову тврдњу и додао да ако напредак на изградњи у Бугарској није толико брз колико је у Србији, Турској или Русији разлог тога је што за разлику од тих земаља Бугарска мора испоштовати обавезне захтеве и процедуре ЕУ. Званично суБорисов и руски амбасадор у Софији Анатолиј Макаров изјавили да нема претпоставки за ометање развоја билатералних односа у духу прагматизма и добронамерности.Они су видљиво далеко од некадашњег свог нивоа и у великој су мери под утицајем односа Бугарске са њеним европским и евроатлантским партнерима.Оцењујући укупну ситуацију премијер Борисов је истакао да односи са Русијом нису погоршани него су прагматски и коректни као и то да ће се у дијалогу са Москвом Софија руководити националним интересима и придржавати заједничких европских и евроатлантских политика.

Превод: Ана Андрејева