Година која је на измаку памтиће се по сложеним, напетим и контрадикторним процесима на унутарполитичком плану, неки од којих су остали без расплета.

Око европских избора крајем маја владу су уздрмале оптужбе да су њени чланови стекли некретнине по скандалозно ниским ценама. Као резултат тога политичку сцену су напустиле кључне фигуре. Други човек партије ГЕРБ Цветан Цветанов је напустио парламент, а затим и све политичке положаје на којима је био. Упркос уверењима да нису прекршили закон, због стицања некретнина положаје у влади су напустили министар правде Цецка Цачева и министар пољопривреде и хране Румен Порожанов, а свој положај је напустио и шеф Парламентарног одбора за енергетику Дељан Добрев.

Упркос скандалу са некретнинама партија ГЕРБ је победила на изборима за Европски парламент а прогнозе за изборе се нису обистиниле. Међутим, слаби изборни резултати две од формација у саставу националистичке коалиције „Уједињени патриоти“ /Националног фронта за спас Бугарске и  партије „Атака“/ су убрзали процесе распада тзв. малог коалиционог партнера у управљању земљом. Водећа националистичка политичка снага – ВМРО, је остварила добре резултате, али је њен сумарни резултат био мањи од онога Покрета за права и слободе, што је Покрета пак ставило на трећу позицију – одмах иза ГЕРБ-а и Бугарске социјалистичке партије.

Нису се обистиниле ни прогнозе за неуспех партије ГЕРБ на локалним изборима. После друге рунде избора почетком новембра се видело да ГЕРБ остаје водећа политичка снага не само у централној него и у локалној власти. ГЕРБ је изгубио неке положаје председника општина у делу обласних градова, али и тамо где се то десило, он је остао први по броју одборника, тако да је у ствари, губитак веома релативан. Коалиција „Уједињени патриоти“ је на локалним изборила остварила резултате блиске онима на изборима за Европски парламент. Осетно присуство у локалној власти стекла је само политичка партија ВМРО, док су резултати „Националног фронта за спас Бугарске“ и партије „Атака“ незадовољавајући. Велики ривал националиста – Покрет за права и слободе не само што је добио већи број председника општина већ је и проширио своје географско присуство и на регионе ван оних са високом концентрацијом етничких Турака.

Социјалисти тврде да су и на изборима за Европски парламент, и на локалним изборима побољшали своје резултате са тачке гледишта освојених гласова бирача. Али шансе да ово побољшање резултата Бугарску социјалистичку партију изведе из опозиције на позицију владајуће снаге, практично не постоје. Осим тога, партија је у процесу болне унутрашње поделе. Да је процес заиста болан, види се чак и из процене бившег лидера социјалиста и садашњег председника Партије европских социјалиста Сергеја Станишева, према коме Бугарска социјалистичка партија „почиње да личи на ГЕРБ и из демократске снаге претвара се у популистичку снагу у којој њен председник намеће своју личну вољу осталима“.

Процеси распада у коалицији „Уједињени патриоти“ нису оправдали страховања да ће доћи и до распада владајуће коалиције. Крајем 2019. ГЕРБ је прва снага у парламенту са 95 гласова, а иза ње су Бугарска социјалистичка партија /79/ и Покрет за права и слободе /25/. Гласови  „Уједињених патриота“ /21/ и ГЕРБ-а /95/ гарантују  владајућој коалицији 116 гласова у парламенту, а за просту већину влади не достаје само 5 гласова, који се лако могу привући између гласова Покрета за права и слободе /25/, партије „Воља“ /12/ и независних посланика /8/.

Расположење бирачког тела током првих десет дана децембра ове године, о којем податке износи агенција "Маркет линкс", показује да ГЕРБ остаје прва политичка снага са18,2%, а одмах иза ње је Бугарска социјалистичка партија - 16%.  Да се парламентарни избори одржавају данас, Покрет за права и слободе би добио 7,3% гласова бирача, "Демократска Бугарска" - 4,9% а "Уједињени патриоти" – 4,3% гласова. На парламентарним изборима сада би партија "Воља" имала малу шансу (1,2%) да остане самостална парламентарна снага.

Према агенцији "Маркет линкс", да се парламентарни избори одржавају данас, хипотетична партија ТВ водитеља Славија Трифонова "Нема такве државе“, чија је регистрација одбијена, имала би потенцијал да постане трећа политичка снага у земљи са 7,8% гласова бирача. То још једном заредом потврђује да се политички статус кво у Бугарској може променити само у случају постојања реалне политичке алтернативе каква, међутим,  у 2019. години није понуђена. Тешко је сада рећи да ли ће се у новој 2020. години таква алтернатива формирати.
 
Превела: Албена Џерманова