Тенденција раста директних страних инвестиција у Бугарској се наставља и 2019. године. Према подацима Бугарске народне банке /БНБ/ за период јануар-октобар оне износе скоро 953,3 милиона евра односно за 554 милиона премашују оне у истом периоду прошле године. Највећи обим директних инвестиција регистрован је из Холандије (422 милиона евра), Немачке (233,7 милиона евра) и Велике Британије (168,3 милиона евра). На први поглед раст последњих година није импозантан. Мора се истаћи међутим, да се страни капитал усмерава претежно на индустријску производњу и секторе са високом додатом вредношћу који стварају економски раст и обезбеђују велики број радних места, за разлику од година пре кризе када је регистрован бум страних улагања, али претежно у некретнине.
Упркос позитивном тренду у кретању страних инвестиција према нашој земљи, пред властима је тешки задатак да превазиђу дубоке регионалне дебалансе у расподели страног капитала. ЈужнаБугарска и неколико великих економских зона у близини Софије, Пловдива, Хаскова и Димитровграда и даље су магнет за огромни део страних инвестиција. Изузев неких великих инвестиција у области индустрије аутомобила у Враци (Теклас и МД Електроник), Ловечу (ВОСС Аутомотив) и Плевену (Леони), у осталим регионима северне Бугарске улагања још увек нису довољна. То ће, по речима премијера Бојка Борисова, из темеља променити изградња ауто-пута Хемус и осталих путних артерија у овом делу земље. Нема сумње да је за инвеститоре инфраструктура од битног значаја. У исто време погоршана демографска структура становништва у неким регионима и нагли пад становништва у неким од великих обласних центара земље, због недостатка довољно квалификоване радне снаге изазваног миграционим процесима, компликује испуњење задатка привлачења страних инвеститора.
Поднете су пријаве за сертификацију нових инвестиционих пројеката у износу преко 850 милиона евра, саопштила је раније ове године Бугарска агенција за инвестиције. Недавно је у Софији начињен први корак ка једној од највећих страних инвестиција код нас у последње време. Бугарска агенција за инвестиције је са корејско-кинеском компанијом „Сонго моторс“ и италијанском компанијом „Хадид холдинг“ потписала меморандум о намерама за изградњу фабрике електричних аутомобила. Обе компаније желе да у Бугарској инвестирају 200 млн долара. Очекује се да ће ова будућа инвестиција омогућити отварање око 2.000 радних места. 2019. година ће се памтити и по жестокој трци за привлачење индикативног инвеститора у области производње аутомобила. Бугарска је изгубила трку са Турском за нову фабрику аутомобила Фолксвагена. Мало после тога, међутим, немачки гигант је због војне операције Турске у Сирији привремено обуставио пројекат, што Бугарској пружа нову могућност да се умеша у битку за придобијање овог стратешког инвеститора и понуди боље услове.
У исто време и ове године бугарска дијаспора ће бити оцењена као највећи инвеститор у Бугарској. Прошле године трансфери новца у Бугарску приватних лица су износили укупно рекордних 1,17 милијарди евра. 80% тог износа долази из земаља чланица ЕУ - 833 милиона евра, док осталих 340 милиона – из држава у којима живе велике бугарске заједнице попут САД, Канаде и Турске. Према подацима Евростата само 4 земље ЕУ од својих емиграната добија више новца − Португалија, Румунија, Пољска и Хрватска.
Превела: Албена Џерманова
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у..