Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Политичка стварност Бугарске и њена порука свету

У протекле три деценије је Бугарска прошла кроз бројна искушења и изазове у политичком и друштвеном плану. А то је осетно утицало на друштвено расположење када је реч о важним темама везаним за политички дневни ред и будућност земље. Ако бацимо поглед на деценију 2009-2019, видећемо да се у години која је прошла примећује благи раст оптимизма око тога да ли земља иде у добром или лошем правцу. Вероватно је то последица стабилности и предвидивости управљања, као и чињенице да је порука коју наша земља шаље на спољнополитичком плану добро прихваћена од стране европских и међународних партнера:

„Током последњих година изгледа да се Бугарска труди да буде у добрим односима са свим потенцијалним партнерима,“ рекао је у разговору за Радио Бугарску социолог Прван Симеонов и додао: „Актуелна власт покушава да одржава добре односе са свим геополитичким актерима и нашим савезницима.“

Добар пример тога била је посета премијера Бојка Борисова САД и састанак с америчким председником Доналдом Трампом у Белој кући. Постигнутим договорима Борисов је успео да побије мишљење да није добро примљен у САД.

Да је ова политика успешна дало се видети и током бугарског председавања Саветом ЕУ 2018. године. Симеонов није хтео да прогнозира колико ће дуго трајати овај успешан период јер, по његовим речима, „свет постаје све забрињавајуће место за живот.“

Што се унутрашње политике и избора које праве грађани тиче, Прван Симеонов је навео да бугарско друштво периодично долази до ситуације трагања за новим јунацима који ће га спасти од оних на власти. Ни у том погледу 2019. година не чини изузетак:

„Очигледно да се отвара простор за нове играче на политичкој сцени и то се лако може приметити. У последње време се појављује све више и више кандидата који желе да промене читав политички процес по свом лику и подобију. Очекујем да 2020. и посебно 2021. године видим добар део њихових акција,“ навео је социолог.

Према Првану Симеонову, почетак 2020, у политичком аспекту, знатно је занимљивији него 2019. године која је била својеврсни врхунац вишегодишњег периода економске предвидивости и мирног политичког процеса који није уродио значајнијим променама. „Али судећи по последњим догађајима, ситуација се опет захуктава.“ Тренутна политичка стварност условљена је „снажним тужилаштвом, снажним председником земље и новим геополитичким и ручним управљањем земљом,“ истиче социолог.

Ова и друга запажања о политичкој стварности Бугарске представљена су у годишњику социолошке агенције „Галуп“ – „Политичка кретања и друштвено мишљење у Бугарској у 2019.“ Издање представља својеврсну ретроспекцију последње три деценије пошто је 2019. Бугарска обележила 30 година од почетка процеса транзиције. Одговор ће наћи и многа питања која су током година остала неразјашњена, а наиме – јесмо ли спремни за прелазак на тржишну економију; да ли смо спремни за демократију; прихватамо ли је или не?


Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиje: gallup-international.bg


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарска обележава 140 година од победе у бици код Сливнице

Премијер Росен Жељазков присуствоваће свечаној прослави поводом 140. годишњице Српско–бугарског рата, која ће се одржати данас, 7. новембра – на Дан победе у бици код Сливнице. Церемонија ће бити уприличена на Тргу уједињења у Сливници и завршиће..

објављено 7.11.25. 17.06

Држава предлаже именовање посебног управника у "Лукоил – Бугарска"

Компанија „Гунвор“ са седиштем у Женеви саопштила је у четвртак да повлачи своју понуду за куповину стране имовине руске компаније „Лукоил,“ укључујући рафинерију у Бургасу, преноси Ројтерс. Владајућа већина је 7. новембра поднела амандмане на..

објављено 7.11.25. 10.16

ЕК Бугарској ускраћује новац због неиспуњених реформи

Европска комисија (ЕК) одлучила је да Бугарској ускрати 215 милиона евра из друге транше у оквиру Плана за опоравак и отпорност, саопштено је из ЕК за БНР. Тако ће наша земља добити 439 милиона евра уместо предвиђених 654 милиона евра. ЕК је..

објављено 5.11.25. 16.44