Он слика светлошћу којом дочарава тугу, занос и радост. А данас се и сам нашао под светлом рефлектора због изузетних достигнућа у области визуелне уметности. Реч је о Бугарину који ће ускоро прошетати црвеним тепихом у Холивуду с надом да ће можда освојити златну статуету Америчке филмске академије.

Бојан Георгијев је члан екипе лондонског студија МРС а номинован је за Оскара у категорији за најбоље визуелне ефекте у филму „Краљ Лав.“ На церемонији уприличеној у Лос Анђелесу је Друштво за визуелне ефекте (ВЕС) већ наградило филм у три категорије, укључујући и најпрестижнију – за изузетне визуелне ефекте, која важи за пандан Оскару.

24-годишњи Бојан је радио на расвети током снимања филма. Али ово далеко није био обичан технички задатак јер наглашавање боја, стварање контраста ликова и осталих уметничких техника употпуњују сценски осећај а утичу на емоције гледалаца. „Замислите како једна позоришна представа захтева помало драматичније осветљење које ће додатно допринети причи и осећањима, ето, тиме се бавим и ја, с једном разликом да ја то радим на рачунару, помоћу специјалног софтвера,“ објаснио је Бојан.

Млади уметник је детињство провео у Димитровграду, пред монитором. Цртани ликови бојили су његове снове, а први напори и покушаји стварања у области 3D графике и изради школских плаката дефинитивно су распламсали његову љубав према анимацији. Тако је одлучио да упише престижни енглески Универзитет „Хертфордшир“ где је дипломирао на смеру анимација.

„Живот те води неким путем, независно од тога да ли то осећаш или не, каже Бојан Георгијев и додаје: „Кад сам био мали родитељи су ме подстицали да учим, да следим своје снове, да се бавим оним што волим и будем свој. Али никад нису ни покушали да ме усмере ка томе што су они сматрали добрим за мене. Дакле, верујем да је битно да родитељи имају поверење у своју децу и подржавају њихове изборе.“

Још за време студија је Бојан почео да ради у анимационом студију у Лондону, а за филм „Краљ Лав“ позвала га је филмска екипа.

„Све што гледалац види – чак и лавове, чине пиксели које је бројна екипа уметника направила помоћу компјутера, каже Бојан дозвољавајући нам да завиримо у свет анимације: „Био је то велики изазов за нас, пошто је филм требало да делује реалистички, а уједно с тим да прича буде уметнички презентирана како не би крајњи производ личио на документарни филм. Али најбитнија ствар је била да гледалац ужива у причи, не занимајући се за то да ли је филм снимљен на филмском сету или на компјутеру, да ли је реалистички или није, дакле, прича је најважнија.“

Након што је показао и доказао своје знање и вештине на пољу визуелне уметности, данас је Бојан спреман да начини следећи корак и макар на неко време заборави на рачунар.

„Добро је да понекад помериш фокус интересовања, посебно када су у питању специфичније ствари, како ти не би измакла велика слика,“ сматра Бојан Георгијев. „Биће ми занимљиво да се бавим послом који ће ми омогућити потпуну контролу ситуације, а да не треба да седим за рачунаром. Редитељ, камерман – дошао је тренутак да се опробам у новим пословним изазовима.“

Без обзира на то што је на почетку своје каријере, о Бојану можемо рећи да је већ пронашао формулу успеха: „То што је заједничко талентованим и славним личностима јесте да су они пре свега добри и скромни људи који раде срцем и с много љубави. А поред тога, помажу и осталим људима. Док радимо на новом пројекту улажемо пуно љубави, не размишљајући при том о наградама,“ рекао је Бојан Георгијев.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова