Затворени систем за наплату путарине у Бугарској стартује 1. марта новим, нижим тарифама о којима су се влада и струковне организације у транспортном сектору споразумеле. „До 12. фебруара трајале су јавне расправе. Очекује се да ће се измене наћи на следећој седници владе након чега ће бити објављене у Службеном гласнику РБ“, изјавио је за Радио Бугарску доц. Георги Балабанов, стручњак из Националне управе за наплату путарине и додао:
„У буџету за 2020. предвиђени приходи од наплате путарине су у износу од 225 млн евра. Овај израчун је направљен пре смањења цена и опсега система за наплату путарине. Анализа транспортног сектора показује да ти приходи могу да буду у износу између 20 и 30 млн евра. Почетком јануара су се влада и струковне организације споразумеле да ће у прва три месеца тарифе бити по сниженој стопи. После тога ће се направити анализа и уколико се констатује да се предвиђени приходи не могу остварити, доћи ће до промене тарифа и опсега система за наплату путарине. Генерално, велики циљ који смо увођењем система за наплату путарине зацртали је да створимо праведни модел наплате и да онај ко оптерећује и руши путеве плаћа више.“
Према речима доц. Балабанова очекивани приходи од наплате путарине и вињета за 2020. износиће око 370 млн евра. Редуковањем опсега система за наплату путарине испало је да ће се плаћати само за ауто-путеве и путеве првог реда, а не и за путеве другог реда за које се плаћало вињетама. Хоће ли ово да натера превознике да пређу на коришћење тих путева како би избегли наплату путарине?
„Заиста су смањивањем опсега система за наплату путарине из њега изостали споредни путеви. По мени, међутим, превозницима је водећа брзина услуге јер је конкуренција код њих велика. Зато очекујем да ће они и даље користити ауто-путеве и путеве првог реда.“
Према Георгију Балабанову не смеју се упоређивати тарифе за наплату путарине у Бугарској са тарифама у другим европским земљама. „Да бисмо тачно упоредили морамо да узмемо у обзир специфичне посебности модела финансирања инфраструктуре у свакој појединој земљи. У земљама са више пореза и већом наплативошћу више средстава се улаже у изградњу и одржавање путева. Често се Немачка даје за пример када се тврди да се тамо плаћа само за ауто-путеве. Али никако не можемо да упоређујемо економију Немачке са економијом Бугарске, односно пореске приходе у обема земљама. У Бугарској је пореска политика створена тако да максимално стимулише бизнис.“
Стручњак из Националне управе за наплату путарине је категоричан да ће сав новац од наплате путарине и вињета бити коришћен једино за изградњу и санацију путева. По њему после увођења система за наплату путарине транзитни саобраћај ће генерисати више прихода.
Јесу ли страхови од драстичног раста цена робе после увођења система за наплату путарине оправдани?
„Ја лично сматрам да је ово спекулисање – каже Балабанов. – С једне стране опсег система за наплату путарине је смањен скоро за пола. С друге стране – тарифе су смањене за 40%. А да не помињемо да постоје читаве области у којима се неће наплаћивати путарина. На пример, у области Смољан, где су путеви искључиво споредни, транспортне фирме неће плаћати путарине. Аутобуси више неће плаћати вињете за ове деонице и зато не би требало да дође до повећања цена. Према анализи Светске банке урађеној на бази старих, већих тарифа, очекује се поскупљење неке масовне робе за 1-2 стотинке, што није фатално.“
У наставку теме следеће недеље очекујте савете и корисне информације за странце и превознике у вези са стартом система за наплату путарине у Бугарској.
Превела: Ива Гринко
Данас, 1. априла, поред Светског дана шале обележавамо и Међународни дан птица, који је проглашен 1906. године, снагом Конвенције о заштити птица. Датум је симбол одговорности човечанства за заштиту дивљих животиња и њихово очување. Данас – 119..
Светски дан шале у Габрову има посебан значај, а биће обележен свечаним програмом у Музеју хумора и сатире. Ова културна установа данас слави 53 године постојања и, у складу са традицијом, дарује посетиоцима богат садржај – бесплатно. За све..
На Аеродрому Бургас летња сезона званично ће бити отворена 30. марта. Овај приморски аеродром понудиће туристима више летова и нове дестинације – са преко 70 рута у више од 20 земаља. Очекује се двоцифрени раст путничког саобраћаја у поређењу са летом..