Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

О животу некада и данас у једном „бугарском“ селу у Израелу

Културни дом у селу данас

Ратови, бекство од политичких режима, потрага за бољим животом су током година многе наше сународнике одвели далеко од домовине. Такав је случај и са људима у једном „бугарском“ селу у Израелу – Беит Ханан.

Ово место у централном делу земље, које се налази само двадесетак километара од трећег по величини израелског града − Ришон-ле-Цион, је благословљено, причају дописнице БНР Фења и Искра Декало. За разлику од других насељених места тамо је подземна вода сасвим близу земље а земљиште је плодно – све успева. То није случајно. Насеље су веома пажљиво одабрале најистакнутије личности јеврејске заједнице у Пловдиву, које су се тамо преселиле почетком ХХ века.

Беит Ханан није типично кибуц село (друштвена, претежно земљорадничка комуна у Израелу са заједничким имањем и демократским структурама). Његови први досељеници су били изузетно независни и нису се повиновали полувојним правилима кибуца. Свако је сам обрађивао парче земље које му је припало. Удруживали су се једино у вези са куповином технике.

Село у првим годинама свог оснивања – саде се баште

Прве куће у Беит Ханану су личиле на дрвене колибе. Међутим, повећањем броја житеља села, почеле се градити стабилније и импресивне зграде чија архитектура у многоме подсећа на бугарску архитектуру. За разлику од арапског стила у околини, тамо су куће са косим крововима, нема везе што не пада снег. Само су прозори спаваћих соба мањи од оних у Бугарској - тако је због жарког сунца и неподношљиве врућине.

Наш први саговорник из Беит Ханана је градоначелник округа:

„Зовем се Мони Елимелех. Рођен сам у Израелу. Моја мајка је из Софије, а отац − из Никопола. Задужен сам за 10 села. Овде узгајамо кокоши за јаја, наранџу, авокадо, манго и поврће. У Беит Ханану − најастаријем од тих 10 села, имамо музеј где се чувају писма и предмети из Бугарске које су донели његови становници.“.

Занимљива чињеница о којој нам причају Фења и Искра Декало, је та да како би били примљени у Османско царство, Јевреји су прихватили обавезу да се не баве пољопривредним радом. Зато је током година после ослобођења Бугарске од османске владавине назвати Јевреја пољопривредником било прави куриозитет. У Беит Ханану, међутим, живе две сестре − Јаел и Михал Менда, које и у нашим данима обрађују земљиште које им је остало од оца.

„Наш отац је у Бугарској завршио гимназију, а мајка – француски колеџ. Њихови су родитељи били имућни и хтели су да их пошаљу у Француску да наставе школовање – да отац студира медицину, а мајка − моду. Међутим, у оно доба привлачиле су их идеје бунтовног новинара Јосифа-Марка Баруха (пријатеља бугарских писаца Алека Константинова и Ивана Вазова), поборника за повратак Јевреја на територије са којих су протерани у време римског цара Тита (79-81 г.). Није прошло много времена и наши се родитељи досељавају у Израел. Почињу да се баве пољопривредним радом – саде баште - узгајају наранџе и мандарине, а почели су да узгајају и птице. Данас у нашем селу постоји елитна фарма коња и модерна живинарска фарма, а ми се и даље бавимо фармерским радом“.

Фарма две сестре некада и сада

У Беит Ханану постоји и велики културни дом. Допре 20 година у њему се одвијала активна делатност – причају Јаел и Михал Менда. – При Дому је постојао хор, у којем је певао њихов отац, као и плесни ансамбл.

Село у првим годинама свог оснивања – гради се културни дом

„Не сећам се тачно које су то биле игре – каже Михал. - На фотографијама које имамо, чланови ансамбла као да су одевени у стилизоване бугарске ношње, али су боси. У нашим данима људи имају возила и више воле да посете неку забавну приредбу у граду, а некада су популарни оркестри и позоришта овде гостовали. Али имамо велику школу. И ми смо се овде школовали а ја сам касније ту предавала географију и ботанику. Била сам у Бугарској у оквиру популарне међу Израелцима екскурзије под насловом „У потрази за коренима“. Тада смо свратили и у село наших родитеља – у Белаштицу (јужна Бугарска). Имамо њихову стару фотографију – сликали су се испод два храста на обали реке. Дрвеће је и сада тамо. И ми смо се на том месту сликали, али са садашњим пољопривредницима у Беит Ханану“.


Превела: Албена Џерманова

Фотографије обезбедиле Фења и Искра Декало


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Мјара“: 81,2% Бугара не мисли да је демократија у Бугарској стварна

Већина Бугара, њих 81,2%, не мисли да је демократија у Бугарској стварна, 78,2% сумња да је транзиција завршена, док 57,6% грађана не верује да у земљи постоји функционална тржишна економија. Ово су показали резултати независног испитивања јавног мњења..

објављено 18.11.25. 14.33
Лучија Костаке

Бугари у румунском граду Трговишту објавили књигу о историји своје заједнице

Књига „Историја Бугара у Трговишту“ има за циљ да афирмише идентитет припадника бугарске заједнице у румунском граду Трговишту и да представи њен друштвено-економски и културни развој. Ово је изјавила Лучија Костаке, један од аутора књиге, која је..

објављено 18.11.25. 12.35

Отац Јулијан Ангелов помаже Бугарима у Женеви да открију друга мерила богатства

Отац Јулијан Ангелов, иако не прихвата да себе назива „апостолом“ или „мисионарем“, за многе управо то јесте – Божији гласник, који проповеда Његову Реч. Рођен у Видинској епархији, у северозападној Бугарској, ступа у чин свештеника и започиње своје..

објављено 17.11.25. 13.10