8. марта – Међународног дана жена први пут у историји музичке јавности Европска радиодифузна унија (EBU) организује „Дан жена у музици“. БНР се заједно са још 400 радио-станица из 38 земаља укључује у празник посвећен високим достигнућима жена у извођачкој уметности и компоновању музике. Током целог дана ће наш медиј, као и све остале јавне радио-станице чланице EBU емитовати музику свих жанрова, створену и извођену од жена.
Као део тог празника Радио Бугарска вам нуди сусрет са Албеном Петрович-Врачанском – композитором и активним организатором музичких догађаја у Луксембургу где живи и ствара више од 25 година. Једна од награда које је добила за своју многолику делатност је проглашење за Витеза Ордена за заслуге Великог Војводства Луксембурга (l’Ordre de Mérite du Grand-Duché de Luxembourg). Она је уметнички директор фестивала New Classic Stage и Les Concerts du Foyer Européen у Луксембургу.
Албена је дипломирала на Националној музичкој академији „Проф. Панчо Владигеров“ у Софији. У Луксембургу је специјализовала савремене технике компоновања, музичку анализу и компјутерску музику. Аутор је преко 600 музичких дела различитих жанрова део којих су објавиле музичке издавачке куће Schott Music International, Еditions Octanphare и Luxembourg Music Publishers. Њена дела се изводе у САД, Бразилу, Аустралији, Андори, Немачкој, Русији, Италији, Француској, Шпанији, Португалији, Холандији, Швајцарској, Данској, Аустрији, Хрватској, Словачкој, Словенији, Чешкој, Србији, Северној Македонији, Грчкој и др. Без обзира на бројне обавезе, никад није прекидала своју везу са Бугарском. Будући да разговарамо уочи 8. марта, не можемо а да не упитамо како обележава тај празник. „Сећам се да сам као мала у Бугарској веома свечано славила Дан мајке“ – одговорила је она. Данас – већ утврђени композитор, обично обележава празник низом концерата на којима звуче дела жена композитора. Албена не дели мишљење да је њена професија приоритет јачег пола.
„Када сам почела да учим композицију на Музичкој академији у Софији, није било ништа необично у тој чињеници, било је и других студенткиња композиције – каже она. – Тек када сам отишла „на Запад“, сазнала сам да су жене у овој професији веома ретка појава. То ми је можда помогло да будем примећена на почетку каријере. Затим су се ствари промениле, данас има пуно жена композитора. Сама ја улађем пуно да у младима развијам интересовање за стварање. Уз подршку луксембургшког Министарства културе сам 2010. основала конкурс Artistes en Herbe за децу која компонују, који је још увек јединствен у Европи. Ове године је рок слања радова до 10. марта. Већ је стигла велика количина радова које ће жири прегледати. Стално сарађујем са бугарским музичким установама и бугарским колегама. Веома често се светске премијере мојих радова одржавају у Бугарској. Стално сарађујемо са ppIANISSIMO – једним од ретких фестивала савремене клавирске музике. Тај културни форум је неколико пута био разлог да напишем нова дела. За нешто мање од месец дана у оквиру фестивала ppIANISSIMO биће представљена моја опера „Плави клавир“. Имам и веома плодну сарадњу са Међународним фестивалом „Софијске музичке недеље“. Захвална сам отаџбини на овим могућностима. Захвална сам и Луксембургу где имам дивне услове за рад, тако да се сасвим природно одвија та моја „билатерална реализација“ између земље у којој сам рођена и стекла образовање и земље у којој живим.“
Ни у ком случају не сматрам себе успешном женом. Имам много награда, али не могу рећи да су управо оне основни фактор једног композитора. Стваралачки дух не зна паузе. Ми стално тежимо реализовању нових и нових ствари. Немиран је живот уметника.“
Превела: Ива Гринко
Његов пут предводи страст, радозналост за светом који га окружује, истраживачки дух и жеља да иде напред како би сазнао шта се крије иза сваког корака који води ка новом научном открићу. Тервел-Љубомир Бојанов има само 22 године, а већ је..
"Два најважнија дана у животу су дан када се родиш и дан када схватиш зашто си се родио", цитат је који се приписује Марку Твену. Данашњу саговорницу Радио Бугарске љубав је одвела у другу државу, на другом континенту. Њен супруг, који је пола..
Скоро свако дете има жељу и способност да црта. Што се тиче талента, понекад су потребне године да он буде примећен и препознат. Поготово ако се деси да одрасташ у Бугарској у зору демократије. Управо таква је прича наше земљакиње Денице Грубер..