Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Како је коронавирус помрсио рачуне бугарској привреди

Фотографија: Pixabay

Коронавирус је у Бугарску стигао у веома сложеном тренутку. На хиљаде миграната из Турске врши притисак на границу у жељи да уђу у ЕУ и мада немају велике шансе да савладају добро обезбеђену ограду на граници, ситуација забрињава како становништво, тако и власти. Бугарском хара сезонски грип - школе су затворене, забрањене су посете болесницима у болницама, не обављају се планиране хируршке интервенције. А када су током викенда потврђени и први случајеви коронавируса у земљи, уследиле су ванредне мере у циљу спречавања ширења вируса и стварања панике код становништва. Ситуација је под контролом, живот иде својим током, упркос неким умереним ограничењима и подношљивим нелагодностима. Мутим, сада нико не може рећи како ће се ствари даље одвити.

С обзиром на све горе речено, пословни кругови у Бугарској не могу а да не буду забринути због чега се и припремају за неповољну ситуацију и шокове како на домаћем, тако и на страним тржиштима. Криза је глобална а забринутост је присутна у све више земаља света. Са многима од њих Бугарска има веома снажне економске и трговинске везе и управо од њих у великој мери зависе бугарска предузећа која пак имају важну улогу за раст БДП, смањење незапослености и раст доходака. На видео-конференцији уз учешће лидера Израела, Мађарске, Румуније, Италије, Аустрије и Кипара премијер Бугарске Бојко Борисов је истакао: „Битно је да свет уложи максималне напоре и нађе решење, јер привредна и финансијска криза куцају на врата“. Специјални антикризни штаб је обећао да мере против заразе неће бити на штету бизниса.

Ако је судити по земљама које је COVID-19 снажније погодио, бугарска привреда се суочава са прилично новим изазовима. Стручњаци сматрају да ће најснажније бити погођени сектори туризма, транспорта и забаве, као и претежно извозно оријентисане компаније. Већ су отказане неке резервације за летњи одмор на бугарском Црноморју, а ако се тај процес настави, с обзиром да је учешће туристичког сектора у БДП 12%, постојаће опасност по целу домаћу привреду. Ту опасност појачавају и већ очите тенденције успоравања привреда великих земаља ЕУ, које су главни спољнотрговински партнери Бугарске. То ће практично резултирати смањењем иностраних поруџбина извозно оријентисаних бугарских предузећа. За неке компаније се то може показати фаталним.

Због забране окупљања на јавним местима и у затвореним просторијама свакако ће губитке претрпети и компаније чији је претежни предмет делатности везан за спорт, музику, позориште, филм и уопште за културне манифестације. Из онога што се дешава у јаче погођеним коронавирусом западноевропским земљама можемо закључити да ће штету претрпети и угоститељство. Нико коме је стало до здравља, неће ризиковати да учествује у манифестацијама које претпостављају окупљање великог броја људи.

Угрожен је и транспортни сектор, јер се због смањења трговине смањују и путовања. Неки светски познати економски стручњаци сматрају да се због епидемије и страха које она изазива запажа смањење тражње и понуде. То најубедљивије потврђује драматично успоравање раста земље коју је COVID-19 најснажније погодио – Кине, где је само од почетка године извоз опао за читавих 17%. Пад се запажа и на међународним берзама, што такође говори о паду поверења инвеститора и успоравању привредних активности.

И бугарски бизнис ће бити погођен процесима у светским размерама – другачије не би могло бити, с обзиром да он није усамљено острво. Али поред тога, он је флексибилан и адаптиван. Мања предузећа, која чине 90% предузећа у Бугарској, се лакше и брже прилагођавају новим условима, у зависности од конкретних околности, истакао је у интервјуу БНР председник Асоцијације индустријског капитала Васил Велев.

Било како било, не могуће је остварити званично очекивани економски раст од 3,3% и он ће износити до 3%. То ће бити резултат исцрпљивања могућности тржишта рада, колебања потрошње и слабих страних инвестиција. Вероватни пад није мали и помрсиће рачуне бугарској привреди и бугарској држави у целини.


Превела: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Улазак у еврозону доноси позитивне ефекте за бугарски бизнис и економију

Након што Бугарска постане чланица еврозоне, очекује се да ће извоз земље расти за 5,8% годишње. Трговина робама могла би да се повећа за 3,3%, док ће раст у сектору услуга достићи 8,4%. Ове прогнозе произлазе из анализе компаније за осигурање..

објављено 8.1.25. 12.10

2025. година наговештава тежак опстанак за пословни сектор због политичке нестабилности и спољнополитичких изазова

Разматрање и усвајање најважнијег финансијског закона у земљи, односно буџета за 2025. годину, одложено је у Парламенту за ову годину. „Ако до 19. јануара буџет не буде усвојен, земља ће бити парализована. И школе, и болнице, и јавне службе, све што..

објављено 8.1.25. 11.25
Људмила Петкова

Основни проблем ПОО Бугарске је његова погрешна филозофија

Министарка финансија у техничкој влади, Људмила Петкова, бранила је параметре нацрта буџета за 2025. годину пред посланицима из надлежне комисије. Она је истакла да буџет за 2025. одражава политике спровођене последњих година. Расходи премашују..

објављено 7.1.25. 15.35