Како да Роми изађу из гета и крену путем образовања и интеграције? Одговор на ово питање даје млади припадник ромске заједнице који не само што марљиво учи вођен жељом да стекне и високо образовање, него и налази времена да родитеље ромске деце убеди да им дете мора завршити школу, као и да своје ћерке не удају рано.

За роме у селу Беломорци, у околини града Трговишта, 18-годишњи Божидар као да је дар од Бога – снагом речи улива им наду у бољу будућност њихове деце. Већ годину дана Божидар Михајлов ради као образовни медијатор Центра за међуетнички дијалог и толеранцију “Амалипе”. Главни задатак му је да помогне да се ромска деца врате у школу.

“Мени је веома битно да наставим своје образовање, јер оно отвара врата бућности”, каже младић који без колебања у то убеђује и своју сабраћу из ромске заједнице. И има смисла - већ убире прве плодове: 5-6 деце поново похађа основну школу „Георги Бенковски” у селу Беломорци, која се поноси својом историјом дугом 130 година. “Говорим им да је образовање важно, да морају бити образовани, морају се развијати и стицати нова знања. Нека су од њих схватила моје речи и ево већ похађају школу”, додаје Божидар.

Сам он замало да пре годину дана падне у замку раног брака, али се у последњем тренутку ипак предомислио. Данас Божидар сања да заврши педагогију на универзитету у Великом Трнову и да ради као учитељ, да предаје деци различите етничке припадности и да их подстиче на толеранцију.

“У почетку ни ја нисам хтео да учим – једноставно нисам имао жељу да по завршетку средњег образовања наставим школовање на универзитету – прича он. – Али сам у 7. разреду почео да похађам обуку за председнике школског парламента у организацији Центра “Амалипе”. Тада сам први пут изашао из села и упознао нове људе. Причали смо на различите теме – како да будемо активнији, зашто је важно да се школујемо а не да у раним годинама склапамо брак. Све то наводи на размишљање и доприноси стварању позитивног погледа на будућност. Мене је та обука мотивисала и донео сам одлуку да ћу се школовати и остварити.”

Одскора Божидар се латио још једног задатака – да убеђује Роме да често перу своје руке и да не излазе из кућа, док се коронавирус шири. Каже да има резултата и то не само што се хигијене тиче – “Родитељи не пуштају децу вани, јер се плаше”, додаје он.

Шта задржава Роме у гету и како да га напусте?

“Искрено речено, не знам – признаје Божидар. – Тренутно сам ја једини који жели да одавде изађе – да се интегрише и постане образован човек. По мом мишљењу, неки Роми још живе у 20. веку и не желе да се школују. Не знам зашто.”

Нажалост, нетолеранција, расизам, предрасуде и даље спречавају узајамно упознавање и прихватање. Бугари тек треба да дају свој допринос и учине нешто битно – данас више није довољно само говорити о толеранцији, данас је потребна интеграција Рома и то у свим сферама.

“Бугарин прво треба да упозна личност конкретног Рома – да схвати какав је он човек. Јер нама, Ромима, уопште није тешко да упознајемо нове људе и да се спријатељујемо. Али очито код људи друге етничке припадности постоје стереотипи и неки кажу – Роми су лопови, убице. А није тако – међутим, однос према њима их понекад тера да постану лопови, убице.“ – каже Божидар и додаје:

“Ромска душа је отворена за свакога. Лично ја свакоме причам своју причу – без обзира на то да ли се одавно знамо или смо се упознали пре пар минута. И није ме стид. Ми, Роми, смо људи отвореног срца, волимо људе, волимо да се дружимо, волимо да са другима поделимо своје осећања и мисли.”

Превела: Албена Џерманова