Црква Свете Софије у центру бугарске престонице је неизоставни део историје града и сматра се једним од његових симбола. По речима предстојника храма, оца Ангела Ангелова, име цркве се везује за Премудрост Божју, није она именована по мученици Софији иако свој други празник обележава 17. септембра, када славимо Свету мученицу Софију и њене три кћери – Веру, Љубав и Наду.
Храм је подигнут у част Сина Божјег, а човечанство сазнаје о његовом доласку на земљу на Благовести. Управо на тај дан Арханђео Гаврило доноси Девици Марији благу вест да ће зачети и родити Сина Божјег. На тај дан се проноси и вест о оваплоћењу Спаситеља који се на земљи јавио. Због поштовања према Премудрости Божијој тај празник је од посебног значаја за цркву Свете Софије.
Храм је споменик културе а сматра се једним од најстаријих архитектонских ремек-дела на Балкану, каже отац Ангел и наставља:
„У свом данашњем облику црква је саграђена крајем V почетком VI века. Испод ње су остаци темеља 4 друге цркве, при чему се сматра да је прва црква подигнута почетком III века. То је време великог прогона хришћана на нашем поднебљу и у Римском царству. На том месту је постојала мала црква, која је била подигнута на месту гроба светитеља. Не зна се да ли се у том периоду она звала „Света Софија“. Током година је храм прошириван, а почетком VI века изграђена је управо та типична византијска базилика која се данас може видети.“
Храм је амблематичан за бугарску престоницу а сматра се да је у XIV веку град добио име по њему. За време Друге бугарске државе (XII – XIV век, 1185 – 1396) je Драстар (данашњи град Силистра), који је био патријаршијски и митрополитски центар, нападнут и опљачкан, црква Свете Софије постаје катедрална митрополитска црква. О томе сведоче трагови фресака које су датиране на XII век. Из њих се види да је храм играо важну улогу у држави.
„Црква Свете Софије је неко време била и џамија – настваља отац Ангел. – После османске најезде хришћани су схватили да нису у стању да одржавају тако велики храм и он је претворен у џамију. За време једног земљотреса порушен је минарет џамије – пао је и убио једно од деце муле. Турци су то схватили као знамење и напустили храм. За време Ослобођења руски војници су га затекли у руинама, а његово обнављање почело је много касније.“
Пре неколико година испод цркве Свете Софије је, на археолошком нивоу, направљен подземни музеј у којем се могу видети зидови храмова који су на том месту постојали, очуване римске гробнице, зидани гробови, фини мозаици у боји... Свако ко жели да посети цркву и подземни музеј, добродошао је, али након што свет изађе из изолације у којој тренутно живи због пандемије коронавируса.
На Благовести је отац Ангел свим пријатељима Радио Бугарске и случајним посетиоцима нашег сајта поручио:
„Данас је порука једна. Заиста смо стављени на искушење. И заиста смо на искушењу. Не знам колико смо ми, Бугари, тога свесни. Али верујем да све јасније схватамо шта нам предстоји. Оно што бих хтео да сви схвате је да морамо да будемо дисциплиновани и веома одговорни један према другоме и да ћемо снажном вером коју вековима носимо, веома лако превазићи искушење. То је моја порука – сада је време да на најодлучнији начин покажемо нашу дубоку, снажну, праву веру коју смо носили током векова. Наравно, да покажемо и одговорност, јер је прави верник увек веома одговоран.“
Превод: Албена Џерманова
Отац Љубомир Братоев је био непосредни учесник догађаја везаних за оснивање Бугарске православне црквене општине у Берлину. У престоници Источне Немачке обрео се крајем 80. година 20. века као докторанд. Као типични православни хришћанин у..
После Белих поклада, данас, 3. марта, почео је Велики или Васкршњи пост. Он је најдужи и најстрожи пост, а увек почиње 7 недеља пре Ускрса. За време његовог трајања православни верници се уздржавају од мрсне хране, односно хране животињског..
БПЦ и њени верници данас обележавају Велике задушнице, један од три дана у години када се православни верници сећају својих покојника и упућују молитве за њихову душу. Ове задушнице, познате и као зимске, месопусне и покладне, увек падају у..