Након два дана тешких преговора између владе, с једне стране, и социјалних партнера које представљају синдикати и послодавци, с друге стране, влада је усвојила пакет мера који да бизнису надокнади штету због кризе са корона вирусом и спречи масовна отпуштања запослених. Ово ће нас коштати 500-750 млн евра (1-1,5 млрд лева), а према премијеру тај новац неће бити довољан. А и онако новац није предвиђен државним буџетом за ову годину и зато је влада одлучила да хитно изврши ребаланс буџета. Нацрт закона о ребалансу државног буџета предвиђа повећање средстава Фонда за државна и социјална осигурања за 700 млн евра (1,43 млрд лева). Очекивани дефицит у државној благајни повећава се за 1,79 млрд евра (3,5 млрд лева) или 2,9% БДП. Предвиђа се и могућност повећања државног дуга за максимално 5,113 млрд евра (10 млрд лева) уколико се криза погорша више него што је прогнозирано.
План смањења незапослености владе, познатији као „план 60/40“, предвиђа да у току три месеца држава плаћа 60% зараде запосленима у фирмама које су у најтеже погођеним секторима привреде. Међу њима су малопродаја, велепродаја, копнени саобраћај, путнички и авио-превоз, угоститељство, туризам, предшколско образовање (приватни сектор), уметничке и креативне активности, спорт и рекреација. Биће пружена помоћ и фирмама из других сектора које, као резултат кризе, имају пад нето прихода за више од 20% у односу на март 2019. Осталих 40% морају да сносе послодавци који плаћају и доприносе на зараду. Предвиђена је и помоћ послодавцима из насељених места која су била најјаче погођена антикризним мерама владе. Сматра се да ће око 300 хиљада људи моћи да искористи те мере. Будући да „план 60/40“ је у својој суштини државна помоћ, одлука о њој је прослеђена ЕК на одобрење и очекује се да се то деси у року од 24 сата, према речима Бојка Борисова.
Потпредседник владе Томислав Дончев је упозорио бизнис да уколико сада себи допусти губитак особља, његов повратак у време економског опоравка одвијаће се споро. „Желимо да спречимо овај шок. Бринемо о послодавцу, али пре свега бринемо о радницима“, рекао је Дончев. Бизнис је прихватио „план 60/40“, уз критике и резерве, сматрајући да он неће помоћи послодавцима и неће спречити повећање незапослености. Према бившем заменику министра финансија Љубомиру Дацову ове мере неће имати ефекат на реални бизнис и незапосленост.
Спасилачки пакет предвиђа и бескаматне брзе банкарске кредите у износу од 750 евра (1.500 лева) за физичка лица која су послата на неплаћено одсуство због кризе са корона вирусом, са роком отплате до 24 месеца. Примаоци ће имати и грејс период од 6 до 12 месеци током којег неће бити потребно да уплаћују рате кредита. Процењује се да ће ове кредите моћи искористити око 130 хиљада људи.
Затварање предузећа, отпуштање радника, принудна одсуства и смањење зарада постала су свакодневица. Сваког дана се на биро за запошљавање пријављује 1.300 људи, преноси сајт Money.bg, додајући да је пре кризе број новопријављених незапослених био дупло мањи. Министар финансија изразио је очекивања да ће се незапосленост у Бугарској повећати за два процентна поена. „Спремни смо да преко оперативног програма „Развој људских ресурса“ обезбедимо додатна средства за накнаде за незапосленост“, рекла је министар рада и социјалне политике Деница Сачева. Пре епидемије је у Бугарској била велика потражња за радницима, а послодавци су нудили привлачне зараде, социјалне пакете и услове рада. Крајем прошле године је незапосленост опала на рекордни минимум од 4,1%. У четвртом кварталу 2019. број незапослених је био 138,5 хиљада, а тренутно их је 213,7 хиљада. Од проглашења ванредног стања 13. марта 9.909 људи је остало без средстава за живот.
Аутор: Владимир Сабев
Превела: Ива Гринко
Фотографиje: БТА, БГНЕСНа убрзање инфлације на 1,1% у октобру у односу на претходни месец указују подаци које је објавио Национални завод за статистику. На годишњој бази инфлаторни индекс износи 1,8%. У октобру су цене робе и услуга везаних за забаву и културу порасле за..
Кључни приоритети попут чланства у еврозони и приступања Шенгену копненим путем све више се померају на маргину. Ова два питања представљају кључне факторе који би могли подстаћи економски раст, али нестабилност у политичком систему спречава њихово..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..