Позната бугарска оперска певачица већ годинама је „слободан уметник“ и наступа на великим сценама. Музички критичари широм света не штеде суперлативе за њене незаборавне наступе, а њени су обожаваоци по читавој кугли земаљској. Александрина заједно са породицом живи углавном у Паризу, али увек каже да не замишља живот без „софијског ваздуха“ и омиљених места у Бугарској. Обично успева да пронађе „рупу“ у својим бројним ангажманима и скокне до свог родног града, да се види са омиљеним људима и пријатељима. Тако је дочекала кризу у свом софијском дому: „Дошла сам у Бугарску на пар дана, али су баш тада прогласили ванредно стање, одложили су све ангажмане и остала сам код куће. У ствари, срећна сам…“
„Наш живот се потпуно променио и схватили смо колико добро живимо са много мање него што смо навикли. Ово је за мене једна заиста добродошла промена, смирење и повратак души, себи, нашем дому, људима које волимо. Ово је повратак кући и у пренесеном смислу. Сматрам да ово није случајно и добро је за даљи успон човечанства који неминовно предстоји. Овако је након сваке кризе, али је сада овај корак неопходан како бисмо преиспитали наш пут. Оно што бих хтела да у овом тренутку схватимо јесте колико смо сви на овој планети узајамно повезани, колико зависимо један од другог и колико је неопходно да допустимо светлости да разоткрије наше душе, да осветли читав свет, јер светлост једног човека донеће светлост свим људима. Ово што се тренутно дешава је неопходно да бисмо схватили једне просте чињенице – сви смо ми, од принчева и премијера до бескућника, једноставно људи. Подложни смо истим болестима, једним те истим радостима, истим страховима и једна смо целина која се такође може изборити са свим, а светлост је пут према свему томе. Она може осветлити цео свет. Желим свима да овај „повратак кући“ буде потпун! Да то време искористе потпуно, да продру у најдубље кутке својих душа, да загрле своје омиљене људе са љубављу и допринесу побољшању света и услова у којима живимо. Ако свако од нас да свој допринос, сви ћемо бити боље. Искористимо то време с радошћу и захвалношћу, јер то нама није случајно дато!“
Превела: Ива Гринко
Када је 19. маја 1972. г. први пут приказан филм редитеља Људмила Киркова „Дечак одлази“, аутор саундтрака за филм – поштовани и тражени композитор Борис Карадимчев, имао је 39 година. Карадимчев је дипломирао на Музичкој академији у Софији – на два..
Љубитељи поп музике свакако с нестрпљењем ишчекују предбожићни сусрет са Веселином Мариновим. Концерт певача у Националном дворцу културе у Софији пре божићних празника постао је дугогодишња традиција, а ове године он ће пред публиком наступити у..
Превела и објавила: Свјетлана Шатрић Фотографије: БТА, архива, Facebook/ Yanka Rupkina (Official), лична архива
Када је 19. маја 1972. г. први пут приказан филм редитеља Људмила Киркова „Дечак одлази“, аутор саундтрака за филм – поштовани и тражени композитор Борис..