Мало позната чињеница је то да је Организација извиђача Бугарске једна од првих у свету – основана је 1911. године, тек четири године након настанка Извиђачког покрета у Енглеској. Дуго времена – од почетка Другог светског рата и за време тоталитарног режима у Бугарској до 1989. она није функционисала. Тренутно је једна од најмањих у Европи и „у процесу је препорода“, каже Јордан Дјанков из Управног одбора Организације извиђача Бугарске.

Састоји се од око 500 људи из различитих старосних група. Најмлађи су 5-6-годишња деца – тзв. „мали даброви“. Између 7 и 11 година су „мали вукови“, а између 11 и 15 – „скаути“. 15-18-годишњи су „венчури“, а 18-26-годишњи „ровери“. Одрасли извиђачи су волонтери који помажу у свим активностима.

Током ванредне ситуације у Бугарској - до 13. маја, Организација извиђача Бугарске покренула је иницијативу „Извиђаштво никад не стаје – 30 дана онлајн изазова за децу и младе људе“.

„Већ више од месец дана је наш уобичајени рад са децом немогућ због ванредног стања у земљи. Наша месечна окупљања, логоровања, излети се не могу одржавати. Како не би прекинули везу са децом, покренули смо ову иницијативу са идејом да их „држимо у групи,“ да буде нешто занимљиво и забавно, а такође и корисно – да науче нове ствари. Изазови су веома разнолики, предвиђени су за све узрасте, тако да их има и лакших и тежих. У зависности од умећа, свако дете може да их самостално реши, сваки изазов је са различитим степеном тешкоће. Сваког дана се све више деце укључује. Најактивнија деца ће на крају иницијативе добити награде. Минимални захтев је да су учествовала у бар 80 посто изазова. Награде су извиђачке – значке за учешће, а за најактивнију децу имаће још нешто, али то држимо у тајности, тако да, биће то изненађење за све.“

Због неизвесности око пандемије новог корона вируса, пропао је читав програм активности Организације извиђача Бугарске. Активности ће од сада, па до решавања кризе, бити углавном импровизоване, каже Јордан Дјанков.

„Били смо у напредној фази припрема за Европску смотру извиђача, која је требало да се одржи крајем јула, почетком августа у Пољској. Преко 20.000 деце извиђача из целе Европе је требало да се окупи у Гдањску на џемборију. Али је то одгођено за следеће лето.“

Стечена извиђачка знања и вештине могу људима помагати током пандемије, сматра Јордан Дјанков. То се највише да видети у њиховој одговорности и дисциплини. Поред тога, деца проналазе пријатеље како из земље, тако и из целог света, са којима размењују идеје и испуњавају време проведено код куће. Али зашто неко жели да постане извиђач?

„То је можда за најмлађе изазов – различите активности које организујемо. Деца пуно воле да се у њих укључују. Волонтери који раде са децом имају другачију мотивацију. То је жеља да помогнеш, да даш од себе и да децу нечему научиш, да пренесеш њима своје искуство и усрећиш их, јер је дечји осмех непроцењив. “

Организација се поноси одликовањем за волонтерску иницијативу које јој је 2018. доделио председник Бугарске.

„Овако су награђени напори деце за спасавање кестена. Наша идеја је била да се помоћу различитих биолошких метода, без употребе препарата, изборимо са штеточином лисни минер који напада кестене и једе њихово лишће у различитим градовима код нас“ – објашњава Јордан Дјанков.

Мото бугарских извиђача је „Учинимо свет бољим“, што у овом тешком тренутку постаје њихова порука целом свету.

Превела: Ива Гринко