 
						
											
											
Спасовдан је народни назив за Вазнесење Господње које православна црква обележава 40 дана након Ускрса. У бугарској фолклорној традицији повезан је пре свега са веровањем да у четвртак пре Ускрса душе умрлих силазе на земљу, а на Спасовдан се враћају.

На тај дан су се обављали различити ритуали за здравље, плодност, заштиту усева од суше и туче, као и обичаји везани за брак.

На тај дан долазе и русалке – митска бића која могу нашкодити човеку, али и истовремено да га излече од неизлечиве болести. Оне се припремају за „русалну недељу“ када ће обилазити усеве и шкропити их влагом. Ово раде и на Спасовдан – лепо одевене и окићене росеном, омиљеном биљком коју беру у магичној ноћи уочи празника. Према веровању, русалке беру само врх лековите биљке.
И до дан-данас се у неким крајевима земље пре изласка сунца људи ваљају по орошеној трави за здравље. Током русалне недеље појављују се и русалије – групе мушкараца, састављене увек од непарног броја.

Њихов вођа се зове „ватафин“ или „јузбашија“. Своје капе ките биљем, носе штапове од леске, јавора или јасена – лековито дрвеће магичне моћи. Русалије у групама обилазе током читаве недеље и лече оне које је захватила русалска болест (проузрокована од штетних радњи русалки или самовила), играјући обредне игре око болесника. Поређане у кругу, русалије играју уз музичку пратњу и постепено убрзавају темпо који их доводи у екстатично стање. Када се достигне врхунац егзалтације, ватафин разбија грне са лековитом течношћу, а болесник устане, па побегне. Његово место заузима неко од русалија и тако је болест протерана. По завршетку ритуала оздрављења момци иду у цркву да би се очистили, па се затим враћају свом нормалном животу.
На Спасовдан имендан славе сви који носе имена Спас, Спаска, Спасимира, Сотир итд.
Још о обичајима за Спасовдан и песмама које им је народ посветио погледајте ОВДЕ.
Празник еленског бута, који ће се одржати између 24. и 26. октобра у граду Елени, нуди богат фолклорни програм, такмичења, демонстрације и дегустације, саопштили су организатори из општинске управе и локалног Туристичког савета. Гости ће, поред тога што..
Више од 500 људи из целе земље окупља се данас на фестивалу „Некад давно... Кад је хлеб имао душу“ у селу Генерал Тодоров, код Петрича, саопштио је председник сеоске општине Станислав Станков. За учешће на овогодишњем, четвртом по реду издању фестивала..
Прича о селу Гостиља је и путовање кроз време и сусрет с једном малом католичком заједницом, која је, упркос историјским недаћама које су је пратиле, успела да сачува свој идентитет и веру. Село Гостиља се налази у северозападној Бугарској и једно је од..
 Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Ведро
								Ведро Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно